"Економист" тумба Европу

Људи релативно лако могу да мигрирају по Европи, међутим, замислимо и да земље могу да мењају своје локације унутар Старог континента. Лондонски Економист предлаже управо такву мапу која је, према писању тог листа, далеко логичнија од постојеће.

Британија, која ће након парламентарних избора морати да се суочи са озбиљном реформом јавних финансија, померила би се ка јужној Европи и земљама које се данас суочавају са тешком финансијском ситуацијом.

На географско место Велике Британије дошла би Пољска, која је у прошлости довољно пропатила због тога што се налазила између Немачке и Русије. Тиме би се симболично дала шанса Варшави да коначно предахне и ужива у ветровима Северног Атлантика.

Француско-фламански спор у Белгији, који је оборио тамошњу владу, одвео је ту земљу до централне Европе, на место где се налази Словачка.

Тако Белгија долази на позицију на којој је била Чешка, која због добро организоване власти, добија непоновљиву прилику да се придружи земљама на северу Континента, па јој тако први сусед постаје Холандија.

Белорусија је тренутно без излаза на море и покушава да се искобеља и нагоди са Русијом. Полако, али сигурно се приближила Скандинавији, чији је утицај одиграо веома велику улогу у преговорима са Совјетима.

Белорусија заузима територију бивших совјетских република Литваније, Летоније и Естоније. Ове три земље премештају се на нову локацију, на место где се налази Ирска, па тако и њих погађа иста болест, "унутрашња девалвација", раст цена, кресање зарада.

Ипак, и даље не падају у дуг као што је то урадила Грчка, која са великим разлогом заслужује  непромењену географску одредницу.

Балтичке земље остварују свој сан и полако се приближавају Сједињеним Америчким Државама, док истовремено остављају Русију далеко за собом.

Калињинград би коначно могао да добије природно окружење и приближи се Русији и тиме отклони аномалију коју вуче још од Другог светског рата.

Украјина се, по мапи Економиста, сада примакла на само 100 километара од Берлина, што би требало да значи озбиљан почетак европских интеграција. Помак Украјине дала је трачак наде Русији да се помери ка западу.

"Померања" и на Балкану

Следећи на реду је Балкан. Скопље, Тирана и Приштина међусобно мењају места. Приштина излази на море, Скопље добија прилику да се још више приближи Београду, а Тирана је све даља од Јадрана.

Параноични грчки фанатизам са севера земље тако ће једноставно временом испарити, оцењује Економист.

Босна и Херцеговина је и сувише слаба и крхка за било каква померања, па би требало да још неко време остане ту где јесте.

Швајцарска и Шведска су често збуњене међународним дешавањима, па би било логично да се Швајцарска помери ка северу, и коначно постане део скандинавских земаља. Уз то, њена неутралност добро ће се уклопити са Финцима и Норвежанима.

Немачка, једна од ретких земаља остаје ту где јесте, али би Аустрија могла да се помери ка западу, на место које је упражњено Швајцарским "одласком на север".

Такође, ту има доста места и за Словенију и Хрватску, које би се незнатно преселиле северо-западно и тиме се придружили Италији, са којом би евентуално основале нову регионалну алијансу.

Остатак Италије, од Рима ка југу, био би издвојен и прикључен Сицилији. Тиме би била основана нова држава чији би званичан назив био Краљевство две Сицилије (коју би популарно називали Бордело).

Та новооснована држава би евентуално могла да формира јединствену валуту са Грчком, али само са Грчком, пише лондонски Економист.