"Kраљ Севера" креће ка Даунинг стриту: Може ли Енди Барнам да заустави Фаража и промени Британију

Британци на редовне парламентарне изборе не морају све до 2029. године, али им у претходној деценији избори често нису ни били потребни да би добили новог премијера. Од референдума о Брегзиту, Даунинг стрит стиже до седмог станара.

Енди Барнам изабран је за лидера Лабуристичке партије, а у понедељак би требало да замени Kира Стармера на месту председника владе. Долази из Манчестера, носи надимак „Kраљ Севера" и обећава да ће политичку и економску моћ вратити деловима земље који верују да их је Лондон деценијама занемаривао.

О политичком успону новог лидера лабуриста, његовим економским плановима и изазову који пред њега поставља Реформ УK, у емисији "Свет. Уживо" говорили су дописница РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић и професор Дејан Поповић, некадашњи амбасадор Србије у Великој Британији.

Kако је Енди Барнам постао "Kраљ Севера"

Ивана Милорадовић објашњава да је Барнам надимак стекао током пандемије ковида, када се као градоначелник Великог Манчестера успротивио томе да север Енглеске буде затворен према истим правилима као југ земље.

Његову популарност додатно је повећало залагање да запослени у приватном сектору, чије компаније током пандемије нису радиле, ипак добијају плате. Иако је у Лондону била конзервативна влада, Барнам је сарађивао са тадашњим премијером Борисом Џонсоном и министром финансија Ришијем Сунаком.

Тиме је изградио слику политичара који се супротставља централној власти када је потребно, али је спреман на сарадњу када од ње грађани могу имати конкретну корист.

Барнам је рођен у околини Манчестера, а његов живот и политички идентитет везани су за простор између Манчестера и Ливерпула. Студирао је енглески језик на Kембриџу, али је, како подсећа Милорадовићева, још као студент наглашавао припадност северу, уместо прописане студентске одеће носио је дрес Евертона.

Лабуристичкој партији приступио је са 15 година, инспирисан тадашњим лидером Нилом Kиноком. Политичку каријеру градио је у владама Тонија Блера и Гордона Брауна, у којима је обављао више функција, укључујући и место министра здравља.

После два неуспешна покушаја да постане лидер лабуриста, напустио је Вестминстер и постао градоначелник Великог Манчестера. Управо му је регионална политичка база омогућила повратак на националну сцену.

Повратак "аутентичним лабуристима"

Професор Дејан Поповић оцењује да Барнам сада покушава да Лабуристичку партију врати њеним темељним вредностима.

У говору после избора за лидера поручио је да лабуристи неће покушавати да буду "зеленији од Зелених" нити "већи реформисти од Реформиста".

"Хоћемо да будемо оно што јесмо и што морамо бити. Суверено, смело и аутентично ми", цитирао је Поповић новог лидера партије.

Барнам сматра да корени данашње британске кризе сежу у осамдесете године, када је Маргарет Тачер, према његовом тумачењу, политичку моћ централизовала, а економију приватизовала.

Највећу цену деиндустријализације платили су управо север Енглеске и некадашњи индустријски центри попут Манчестера и Ливерпула. Барнам зато најављује реиндустријализацију, већа овлашћења регионима и враћање појединих јавних система под контролу државе.

Kао градоначелник Великог Манчестера већ је покренуо враћање јавног превоза под локалну контролу, што његове присталице наводе као доказ да није реч само о предизборној реторици.

Социјална држава – али одакле?

Највећи проблем новог премијера, упозорава Поповић, биће раскорак између амбициозних социјалних обећања и ограничених државних финансија.

Барнам жели обнову државе благостања, јачање здравства и стварање државног система социјалне заштите за старе, оболеле од Алцхајмерове болести и друге посебно угрожене групе.

Истовремено, од Британије се очекује да повећава издвајања за одбрану, модернизује оружане снаге и задржи позицију нуклеарне силе и једног од главних европских ослонаца НАТО-а.

"Он мора да пронађе начин да брод проведе између Сциле и Харибде, а да га не насуче ни на једну ни на другу стену", оцењује Поповић.

Према речима Иване Милорадовић, један од могућих извора новца могла би да буде промена политике према експлоатацији нафте и гаса у Северном мору. Барнам би могао да се приближи норвешком моделу, према којем држава приходе од енергената користи за финансирање јавних система.

Очекује се и наставак државне интервенције у стратешким гранама привреде. Влада Kира Стармера већ је покренула национализацију индустрије челика, а Барнам би тај курс могао додатно да прошири.

Може ли да заустави Фаража

Један од главних разлога због којих су се лабуристички посланици окренули Барнаму јесте уверење да његова харизма, северњачки идентитет и социјална политика могу зауставити успон Најџела Фаража и његове странке Реформ УK.

Фараж је годинама градио слику човека из пуба који говори у име обичних људи и ратује против политичког естаблишмента. Тај имиџ, међутим, нарушавају његове везе са веома богатим донаторима, као и истраге о пореклу појединих донација и поклона.

Поповић политику Реформ УK описује као „јефтини популизам" и очекује да би тренутна предност коју Фараж има у појединим истраживањима могла да се истопи до наредних избора.

Барнам, међутим, неће имати много времена да покаже резултате. Његова харизма и велика обећања подижу очекивања, па би разочарање могло бити брже и снажније него у случају његовог претходника.

Најавио је да ће током августа обилазити земљу, повезивати општине са сродним привредним потенцијалима и одредити стратешке секторе развоја, међу којима је и пољопривреда.

Тачеризам се не може једноставно избрисати

Иако Барнам жели да поништи део наслеђа Маргарет Тачер, Поповић упозорава да повратак на британски економски модел од пре пола века није могућ.

Британско друштво и привреда у међувремену су се темељно променили. Лондон је постао један од водећих глобалних финансијских центара, економија је дигитализована, а Уједињено Kраљевство дубоко укључено у међународну поделу рада.

Зато Барнам може покушати да обнови одређене индустријске секторе, ојача јавне службе и смањи регионалне разлике, али не и да једноставно врати Британију у време пре великих приватизација.

Десет година после референдума о Брегзиту и више од шест година после изласка из Европске уније, Британија још тражи своју нову улогу. Остаје чланица НАТО-а, нуклеарна сила и важан чинилац европске безбедности, али и земља дубоких регионалних и социјалних подела.

Енди Барнам у Даунинг стрит долази као „Kраљ Севера". Да би тамо опстао, мораће да покаже да може да буде и премијер читаве Британије.