Нарва – град где се НАТО и Русија гледају очи у очи

Нарва за Европску унију и НАТО значи границу коју треба чувати – а за Русију простор са већинским руским становништвом које, ако буде потребе, треба заштитити. Зато град није само тачка на мапи, већ место где се сусрећу принципи и снага утицаја.

Пут од Талина возом ка истоку траје два и по сата и води кроз мирне пејзаже. Смењују се бескрајне шуме, залеђена поља и тишина естонске хладноће. У Нарви, сви путеви са железничке станице воде ка "Мосту пријатељства“.

Некада симбол сарадње - данас на естонској страни бодљикава жица, на руској бетонске препреке за тенкове. Са друге стране реке је руски град Ивангород.

У Естонији је тренутно стационирано око 900 британских војника као део НАТО снага у бази Тапа западно од Талина, а присутне су и америчке и француске трупе. Ипак, естонска полиција сама контролише границу.

Командир граничне полиције каже да нема већих инцидената, да је прелаз отворен од 7 до 11 увече и да је могућ само за пешаке.

"Границу дневно пређе око 1.500 људи. Пре пандемије тај број је био и до 12.000 дневно. Од 2024. руска страна је затворила прелаз за друмски саобраћај. Полиција и гранична служба Естоније контролишу границу. Војска Естоније и НАТО трупе су присутне у близини, али само естонска полиција контролише границу. На локалном нивоу готово да немамо комуникацију са руском страном, она постоји само на вишим, званичним нивоима", каже Анти Ехтисалу, шеф граничне полиције у Нарви.

Ближи Санкт Петербургу него Талину

Нарва, трећи по величини град у Естонији, ближи је Санкт Петербургу него Талину. Од 60.000 становника, висе од 90 одсто говори руски језик, а трећина има руски пасош.

"Постали смо повезанији и отворенији једни према другима. Трудимо се да људима објаснимо шта се дешава у свету, посебно у контексту рата у Украјини. Рат је увек лош и сви морамо учинити све да се он заврши. Раније је овде ситуација била знатно тежа, посебно између различитих генерација. Млади, који су више путовали и имају шире погледе, лакше прихватају различите ставове. Данас је боље – људи више разговарају, више се разумеју и не плаше се да поставе тешка питања", каже Денис Ларченко, члан Градског већа Нарве.

"Многи вам овде неће отворено говорити о односима између људи, а неки естонци чак неће да говоре на руском језику иако га знају. Ја знам и естонски и руски. Ситуција је овде нормална, навикли смо", каже Игор, становник Нарве.

Нарва као да никада није имала луксуз да буде обичан град. Још 1700. године управо овде, руска царска војска предвођена Петром Великим доживела је тежак пораз од Шведске. Током другог светског рата град је срављен са земљом.

Данас, кратка дистанца од неколико десетина метара претворила се у можда најдужу политичку удаљеност у Европи. Са једне стране ЕУ и НАТО, са друге Руска Федерација – два система, две политике, два погледа на свет.