Иво Џима на Блиском истоку - гашење светала и почетак тоталног рата САД и Ирана

"Уколико непријатељ буде гађао нашу енергетску инфраструктуру, бљесак експлозија наших пројектила једино је светло које ће видети Израел", најавили су Иранци дан након што је амерички председник Доналд Трамп обзнанио да ће у наредној фази рата уништити иранске термоелектране.

"Председник се не шали. Чврсто стоји на црвеним линијама и неће геноцидном режиму дозволити да глобални енергетски систем држи као таоце", рекао је телевизијској мрежи Фокс, амерички амбасадор при Уједињеним нацијама Мајк Волц.

Објашњавајући да су иранске термоелектране "легитимни циљ, јер њима руководи Републиканска гарда", Волц је, суштински, најавио нову фазу рата против Ирана, који је у протекле три седмице показао изненађујућу жилавост.

Ултиматуми, одбрана и нови услови

Оваквом плану, одмах, успротивио се и Реза Пахлави, син свргнутог иранског шаха и амерички фаворит за будућег лидера Ирана, који је позвао Вашингтон да се уздржи од гађања цивилне инфраструктуре, али да настави нападе на Револуционарну гарду и остатак режима у Техерану.

"Иранска инфраструктура припада иранском народу и у будућности слободном Ирану", написао је Пахлави на мрежи Икс.

Потпредседник Ирана, Мохамад Реза Ареф, који је према тврдњама техеранских медија једва извукао живу главу после једног од израелских напада, запретио је да ће његова земља потпуно затворити Ормушки теснац и уништити целокупну инфраструктуру у неколико држава Персијског залива, укључујући рафинерије, постројења за десалинизацију воде и електране.

Прва жртва новог таласа претњи био је транспортни брод, који је недалеко од обале Уједињених Арапских Емирата погођен за сада неидентификованим пројектилом. У овом нападу није било жртава.

Готово истовремено, Иранци су становницима заливских држава наложили да напусте места око америчких база, објашњавајући да на тај начин желе да избегну цивилне жртве током "одвраћања копнене инвазије на иранска острва".

Американци су, у неколико наврата од почетка рата, најављивали могући десант на острво Харг, шест километара дугачко острво, удаљено 25 километара од иранске обале, које је кључни терминал за извоз иранске нафте.

Иво Џима 21. века

Иранци су, неколико дана пред серију америчких ваздушних удара, на острво послали значајна појачања припадника Револуционарне гарде. Американци су, од тада, у неколико наврата гађали циљеве на Харгу, али за сада нису гађали нафтна постројења.

За десант на Харг, наводно, заинтересован је и Израел, чији напади ниједном у претходне три седмице нису циљали ово острво, иако су, супротно очекивањима Пентагона, са земљом сравнили складишта горива око Техерана, након чега је иранску престоницу обавио облак црног, смрдљивог дима.

"Освојили смо Иво Џиму, освојићемо и Харг", објаснио је републикански сенатор Линдзи Грахам, подсећајући нацију на десант на острво у Тихом океану, пред крај Другог светског рата, у којем је убијено 6.900 и рањено око 19.000 Американаца.

Одмах после тих напада, Иранци су испалили салву пројектила на катарску рафинерију Рас Лануф, на ободима Дохе, наносећи штету која се процењује на двадесетак милијарди долара.

Жртвовање Катара и паника на тржиштима

На тај начин, Катар је постао најновија жртва у блискоисточној авантури америчког председника Доналда Трампа, чије су авијација и морнарица, у претходне три седмице, како је објавила Централна команда оружаних снага САД, гађале око 7.800 мета у Ирану.

Израелци су, у истом периоду, гађали тек око 200 циљева мање, а Вашингтон и Тел Авив тврде да су уништени иранска авијација, морнарица, противваздухопловна одбрана и гро балистичких пројектила и дронова.

Напад на Катар изазвао је озбиљан немир на светском тржишту енергената, па су Велика Британија, Азербејџан, Бахреин, Египат, Јордан, Кувајт, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, као први корак ка смањивању тензија од Техерана затражили да заустави нападе на енергетска постројења.

Ова дипломатска иницитива пала је на глуве уши у Техерану и Вашингтону, па је нови ирански врховни верски вођа, ајатолах Мођтаба Хамнеи Американцима испоставио услове за прекид ватре, укључујући повлачење свих америчких снага са Блиског истока, укидање санкција у року од 60 дана и надокнаду штете настале за три седмице ваздушних удара на његову државу.

Затварање мореуза и контрапретње

У противном, навео је Хамнеи, Иран ће у потпуности затворити Ормуски теснац и озваничити одбрамбене везе са Кином и Русијом. Успут, поменуо је и скретање ка нуклеарном одвраћању.

Америчке дипломате сматрају да је време одбјављивања Хамнеијеве изјаве било координисано са Пекингом и Москвом, јер су у наредним сатима Русија и Кина објавили саопштења која су била прилично блиска ставовима Техерана.

И Американци су испоставили списак жеља за окончање рата, укључујући петогодишњи мораторијум на ирански програм развоја балистичких ракета, прекидање обогаћивања уранијума, гашење реактора у Натанзу, Исфахану и Фордоу уз оштру међународну контролу, те прекид помоћи прокси снагама.

Иранци, осим затварања Ормуског теснаца, на располагању имају још једно оружје - јеменске Хуте, који би, као што су то већ у неколико наврата чинили у знак солидарности са Палестинцима из Појаса Газе, могли затворити други кључни поморски пут - мореуз Баб ел Мандеб, који дели Блиски исток од Африке.

"Претворићемо Црвено море у море крви", претили су јеменски Хути недуго пред почетак америчких и израелских напада на Иран. Од тада, рат је захватио Блиски исток од Медитерана до Персијског залива уз хиљаде мртвих и рањених.

Осим Јемена, који је упркос ратничкој реторици остао оаза мира, поред које ретки храбри капетани пролазе мореузом Баб ел Мандеб свесни чињенице да их Хути, највероватније, посматрају кроз нишанске справе пројектила.