Четвртком у 9: Приближава ли нам се рат са Блиског истока

Америка је препоручила својим грађанима да напусте Кипар. На питање да ли то значи да рат може да стигне и ближе од Блиског истока, некадашњи амбасадор Србије у Турској и Грчкој Душан Спасојевић каже да се Кипар већ нашао на удару.

“Kипар се већ нашао на удару зато што је гађана британска база у Акротирију и то је већ унело много немира у читав источни Медитеран”, додаје Спасојевић.

Указује да је овај рат отпочела Америка уз свог највећег савезника Израел – иако то савезништво, како каже, не постоји на папиру, али је то највеће савезништво које имамо после Другог светског рата.

“Потпуно је нејасна стратегија и који су ратни циљеви. Из дана у дан званичници САД износе различите циљеве – нуклеарни програм, балистички програм, борба против иранских проксија. Оно што је очигледно јесте да су сва три циља неиспуњива ако не дође до промене режима”, поручује Спасојевић.

Данима гледамо како се гађају америчке базе у земљама Залива које нису желеле да учествују у нападу на Иран, а говорећи о томе можемо ли очекивати да том логиком мета буде нека од база Америке у Европи, којих има више од 30, Спасојевић напомиње да логика рата намеће да ће несумњиво доћи до ескалације.

“Ако дође до ескалације, све је могуће и имам утисак да они који су започели све ово нису баш најбоље планирали и немају излазну стратегију из свега овога што може да угрози не само Блиски исток и источни Медитеран, већ читав свет”, наглашава Спасојевић.

Пеовић: Сумњам да Иран жели да прошири овај сукоб на европско копно

Србољуб Пеовић из Института за европске студије пак сматра да је једини реални сценарио да било која од америчких база у Европи буде погођена јесте да се европске државе прво директно укључе у овај сукоб, друго да приђу источном Медитерану.

“Дакле, сумњам да Иран жели да прошири овај сукоб на европско тло, на европско копно, наравно и Велику Британију, већ су циљеви везани искључиво за америчке и израелске ресурсе у источном Медитерану”, истиче Пеовић.

Када је реч о томе да ли треба да се плашимо иранског наоружања, будући да званични Техеран каже да најмодерније и најбоље још нису употребили, Пеовић каже да теoретски имају ракете које могу да досегну овај простор.

“Теоретски постоје ракете које имају домет и до 2.000 километара. Међутим, то не значи да ће оне бити искоришћене на домет од 2.000 километара. Дакле, Иран је сада увучен у једну математичку игру пре свега. Он жели да исцрпи израелску и америчку одбрану и да њих циља, наравно и у региону војне ресурсе које припадају овим двема силама, али Иран не жели да изазове шири светски рат или нешто слично”, напомиње Пеовић.

Вујиновић: Ако се и деси Трећи светски рат, он неће бити ништа што смо раније видели

Много се говори о Трећем светском рату, али истраживач студија безбедности Никола Вујиновић каже да ако о томе говоримо на такав начин, онда смо у тај рат већ ушли.

“Мени се некако чини да смо ми, ако смо у Трећем светском рату, већ ушли у тај светски рат. Сад можемо да изаберемо која је то тачка... Ово је само једна фаза од њих”, додаје Вујиновић.

Ипак, наглашава да ако се и деси Трећи светски рат, он неће бити ништа што смо раније видели.

“Мислим да ће се он пре свега водити у информативној сфери и да ће бити завршен неким нуклеарним ратом. Тако да мислим да чињеница да је то нека извесност неће довести да ми видимо на терену сад, не знам, дивизије Турске Републике које нападају Иран, Иран који преко Ирака напада Саудијску Арабију према Израелу и тако даље. Значи, неке класичне војне операције какве имамо у Украјини, нећемо да видимо”, сматра Вујиновић.

Поручује и да се треба плашити радикалних исламиста у Европи.

“Ја се не плашим балистичких ракета Ирана у Европи, плашим се радикалних подржаваоца или погођених исламиста у Европи који су спремни да начине неки терористички напад”, поручује Вујиновић.

Ко ће бити нови врховни вођа и може ли Трамп ту ишта да се пита

Када се помене избор врховног вође Ирана, Доналд Трамп каже да ће он морати да се пита и да би постављање сина убијеног ајатолаха Алија Хамнеија значило, како је он рекао, нови рат за пет година. Пеовић каже да је то потпуна бесмислица.

“Дакле, неко ко није шиит и не припада улеми не може да бира врховног вођу без обзира какав буде исход рата, без обзира чак и да ова власт буде смењена и замењена неком у неком теоретском сценарију. Дакле, врховног вођу Ирана бира Савет експерата, односно Скупштина експерата је можда бољи превод, од 88 чланова који су углавном чланови улеме. Дакле, клерици ирански”, објашњава Пеовић.

Савет се већ састајао на неколико седница после смрти ајатолаха Алија Хамнеија.

“Није донета коначна одлука још о томе ко ће бити нови врховни вођа. Наравно, Моџтаба Хамнеи, син Алија Хамнеија, је један од кандидата. Он је човек који је јако дуго већ у иранској политици и преузимао је одговорне функције независно од његовог односа са оцем, дакле независно од његових породичних веза, али постоје и други кандидати који би такође могли бити на том месту. Помиње се сада и ајатолах Арафи, који је тренутно у овом председничком савету, прелазном савету”, каже Пеовић.

Указује да је погођена чак и зграда Скупштине експерата у Ирану, односно погођен је секретаријат, а дошла је лажна вест из Вашингтона о томе која зграда је погођена.

“Међутим, испоставило се да тамо није било људи у том моменту, дакле није било жртава. Није успело заправо Трампу да изврши тај чин агресије и да наметне своју вољу као што је он то очито желео иако ми се чини да тренутна администрација у Белој кући нема јасну представу о томе како ирански систем функционише”, поручује Пеовић.

Може ли промена режима у Техерану поправити однос са Вашингтоном

Спасојевић сматра да ни промена режима у Техерану неће довести до промене става Ирана према САД.

“Не верујем да је могуће извести промену режима и довести режим који би био или пријатељски настројен према Сједињеним Америчким Државама или био послушан без копнене интервенције, а искључујем могућност копнене интервенције, јер Иран није исто што и Ирак. Само је довољно погледати број становника и географију, спремност на ратовање”, додаје Спасојевић.

Иран има 90 милиона становника, за такву копнену интервенцију би било потребно најмање милион војника.

“У Ираку су Американци имали 500.000 својих трупа плус савезничке трупе. Америка данас нема ниједног савезника, не рачунајући наравно Израел који има директан интерес у читавом овом рату. Нема ниједног савезника у Европи, међу европским земљама. То није ни Велика Британија која је била највернији савезник САД, сетите се Тонија Блера. То није ни Француска”, поручује Спасојевић.

Када је реч о Курдима, наглашава да би Американци и Израелци волели да увуку Kурде у овај рат.

“Само мислим да ни Kурди нису толико наивни зато што би се онда нашли у сендвичу. Ја сам дубоко уверен, између и Ирана и Турске која неће дозволити формирање никакве курдске државе или приближавање Kурда Сједињеним Америчким Државама”, додаје Спасојевић.

Да ли је копнена офанзива реалан сценарио 

Истраживач студија безбедности Никола Вујиновић каже да му је потпуно незамисливо да Израел крене у копнену офанзиву на Иран.

“Просто треба проћи неки одређену територију других исламских држава које баш неће са благонаклоношћу гледати тако нешто. Али уопште гледано копнени напад на Иран, какав смисао има? Дакле, то није равница, то није пустиња, то су брда и кланци, као што је на Балкану. Дакле, затворите један кланац и борите се ту месецима. Потпуно ми је нереално да може да се размишља о таквој врсти копнене офанзиве”, објашњава Вујиновић.

Отуда и покушај да се Kурди афирмишу и да учествују у томе.

“Отуда ови неки покушаји напада било на Турску, било на Азербејџан, како би се изазвала њихова реакција. Господин Алијев је вечерас наредио да његове трупе поседну границу према Ирану како би се одупрли потенцијалној агресији из Ирана. Мислим, она је илузија, али нам то говори да неће бити израелска војска или америчка војска у копненом нападу, већ очигледно неки прокси, а ти прокси не могу да буду арапске земље, уз сво дужно поштовање њиховим способностима”, додаје Вујиновић.

Пеовић тврди да је највећи проблем за Иран у овим моментима недостатак ефективне противваздушне одбране.

“Ако погледате, рецимо, период деведесетих година, Иран је тада очајнички покушавао да набави после Хладног рата додатну модерну авијацију за себе. То није успевао, јер су САД тада куповале те авионе по вишеструко већим ценама, настојећи управо да Иран не добије ваздушну одбрану. И са те стране улазимо у математичку игру. Дакле, иранске ракете су и суперсоничне и хиперсоничне, зависно о којим моделима причамо. Њихова рањивост су лансери. Дакле, оне се не могу лансирати просто са земље, оне захтевају одређену технологију да би биле, како се каже, испаљене. И са те стране велико ће бити питање да ли ће успети да се униште сви њихови лансери у наредним данима”, поручује Пеовић.

Са друге стране, истиче САД имају веома ограничен број пресретача.

"Сада се већ прича о томе да би неки од њих могли бити пребачени чак из Јужне Kореје и Јапана на ово подручје. Постоји сада једна веома велика огорченост у пацифичкој команди САД око тога да они никада не добијају пуне ресурсе, дакле увек се све да централној команди која води овај рат. Сада још додатно остају без додатних штитова и велико ће питање бити да ли ће САД моћи да обезбеде додатну одбрану за то", додаје Пеовић.

Поручује и да упркос изјавама америчких званичника видимо да нешто не иде по плану.

“Долазимо у ту математичку игру – ко ће коме први уништити такве капацитете. Али због противваздушне одбране, односно недостатка исте, не бих очекивао наравно ни са друге стране да буде неких покушаја копнене инвазије или било шта слично, и уосталом, мислим да то толико и не занима Иран у овим моментима”, додаје Пеовић.

Има ли Иран савезнике и хоће ли се у сукоб укључити Русија и Кина

Говорећи о томе ко су савезници Ирана, рекло би се да су прави далеко – Русија и Кина.

“Иран нема савезнике или нема савезника каквог на Блиском истоку има Израел. То је просто чињеница. Верујем да, ако се овај рат буде продужио, што не искључујем као могућност, да ће то у тренутној расподели снага у којој имамо три велике силе на свету – САД, Kину и Русију – и Kина и Русија имати интерес да подрже Иран. Нарочито ако виде да Иран пружа жесток отпор”, каже Спасојевић.

Истиче и да то неће учинити зато што Русија или Kина воле Иран, већ да у међународним односима влада рачуница.

“Значи, иде се рачуницом, а не срцем. Имаће интерес да прво заглибе Сједињене Америчке Државе што дубље са Ираном и да наруше углед Американцима колико је год то могуће, зато што верујем да са оваквим понашањем и третирањем својих савезника на првом месту, то несумњиво нарушава углед САД управо међу својим савезницима, а то је Европа”, закључује Спасојевић.

Целу емисију "Четвртком у 9" можете погледати у видеу на почетку текста.