Трампова копнена офанзива на Иран, или како натерати Курде на самоубиство

Два велика овчарска пса лежала су на ничијој земљи снегом прекривеног планинског прелаза Хаџи Омеран, који раздваја Иран и Ирак. На обе стране границе, заробљени у аутомобилима паркираним у блату свеже истопљеног снега, седели су људи, чекајући прилику да побегну из Ирана. Или се у њега врате.

На ирачкој страни, онима који покушавају да се врате у Иран, младићи одевени у избледеле маскирне униформе делили су летке насловљене на припаднике Револуционарне гарде, милиције Басиџ и војске да "напусте политику владе и пређу на страну народа".

"Ово је последња прилика", наводи се у поруци пет курдских партија, удружених недуго пошто су Американци и Израелци бомбама засули Иран и позвали њихове сународнике да "судбину, у борби против Исламске републике, узму у своје руке".

Убрзо затим, известан број возила прешао је границу и запутио се према иранском делу овог планинског превоја.

Колона белих аутобуса, оружје и поглед ка смрти

Ван видика иранских граничара, пут који води ка Хаџи Омерану закрчен је блиндираним возилима и зарђалим белим аутобусима којима курдски борци, "пешмерге" или "они који се суочавају са смрћу" пристижу уз границу Ирана.

Повремено, попну се на околна брда и посматрају резултате акција америчких и израелских авиона, који су током протеклих недељу дана бомбама засули положаје Револуционарне гарде.

"Наоружани и спремни", како су их претходних дана описивали амерички медији, Курди се налазе под великим притиском администрације Доналда Трампа да из околних држава упадну у Иран и подстакну побуну против власти у Техерану.

Због тога им је претходних седмица дотурено силно стрељачко наоружање, а према тврдњама Аксиоса агенти Централне обавештајне агенције и Мосада су им обећали завидан степен аутономије једном када Исламска република постане прошлост.

Тим обећањима приклонила се новостворена коалиција пет мањих курдских политичких странака, која је стотине својих бораца послала у села на граници с Ираном, очекујући зелено светло Вашингтона за упад у Иран.

Курди не желе нови рат

Кључне курдске политичке странке и локални лидери, пак, позиве Вашингтона и Тел Авива, као и одушевљење мањих партија, гледају са озбиљном дозом резерве, страхујући да би мешање Курда у овај сукоб, готово сигурно, гурнуло Иран, али и неколико околних држава у сигуран етнички рат.

Истовремено, скептични су у погледу способности неколико стотина, или хиљада, свеже наоружаних бораца да покрену било какву акцију дуж "курдских" 750 километара границе са Ираном. Укупно, граница између Ирана и Ирака дуга је 1.600 километара.

"Овај регион није део конфликта и нема жељу да буде гурнут у арену у којој се решавају регионални проблеми... Нисмо и нећемо дозволити да наша територија буде употребљена за покретање напада на околне државе", рекао је један од лидера регионалне владе Курдистана, Сефин Дизаје.

Дизаје је ове речи изговорио у Ербилу, центру курдске аутономније у Ираку, али и месту у чијој се непосредној близини налази голема војна база коју су проиранске милиције из Ирака претходних дана засипали пројектилима и дроновима.

На Курдистан је, од почетка сукоба, пало и око 200 пројектила и дронова лансираних из Ирана, тврде локалне безбедносне службе. Осим у Ербилу, гађани су циљеви у Сулејманији и Духоку.

Трамп: Или с нама, или против нас

Иако покушавају да се избегну да се укључе у рат, курдски лидери су под огромним притиском Вашингтона да што пре и што масовније нападну Иранце на другој страни границе. Амерички председник Доналд Трамп је, управо зато, претходних дана разговарао са читавим низом челника курдских странака.

"Трамп је био јасан, рекао је да Курди морају да изаберу страну у овом рату - или ће се сврстати са Америком и Израелом, или са Ираном", рекао је после ових разговора један од курдских челника у Ираку.

"Током претходне године, спречили смо курдску опозицију да одавде покреће наапде на Иран. Нећемо то дозволити ни сада", рекао је Ахмах Бакр из Курдистанске демократске партије.

Шеф регионалне владе Масрур Марзани је био још одлучнији, одбацујући могућност да Курди нападну Иран, али је истовремено затражио заштиту централних власти у Багдаду од "терористичких" напада на Курдистан.

Идеји да Курди улете у Иран противе се и власту у Багдаду, па је премијер Мохамед ел Судани, током састанка савета за националну безбедност, рекао да је Ирак "одлучан да се одупре тежњама да постане део било каквих сукоба".

Упркос жељама Курда, сукоби су већ почели - Иран као повод за нападе користи локалне базе Мосада и Централне обавештајне службе, као и ратоборније ставове опозиционих странака, чији борци позирају уз саму иранску границу, наизглед одлучни за обрачун са Револуционалном гардом.

Последњи пут када су се сукобили, непосредно после исламске револуције 1979. године, курдску су побуну у крви угушиле владине снаге и побиле више од 10.000 Курда.

Једина курдска држава у Ирану, Република Махабад, створена под патронатом Совјетског Савеза трајала је само током 11 месеци 1946. године, после чега је Москва одустала од овог експеримента, док је тадашњи шах Мохамед Реза Пахлави забранио курдски језик, спалио све књиге и наредио егзекуцију лидера курдске републике.