Питер Менделсон, од "принца таме" до притворске ћелије – успони, скандали и политичке сенке

На слободу је пуштен уз кауцију. Тачна сума није позната. Медији знају само да су у сличним случајевима, везаним за аферу Епстин, кауције износиле око педесет шест хиљада фунти.

Међутим, случај Менделсона је далеко од уобичајеног.

Идилично детињство

Питер Менделсон одрастао је у делу северног Лондона који се буквално зове Предграђе баште Хамстеда.

Хамстед је једна од највећих зелених површина у Лондону, која би могла да се упореди са београдским Топчидером.

Предграђе у којем је Менделсон провео детињство плански је изграђено од 1907. до 1939. године новцем богате добротворке Хенријете Барнет, која је желела да окупи "припаднике различитих класа у једну башту".

Тако је син ратног ветерана, оснивача једне од кључних синагога у Лондону и менаџера листа "Џуиш кроникл" Тонија Менделсона, одрастао међу идиличним кућама и негованим баштама, надомак једног од најбогатијих крајева Лондона – Хамстеда, у атмосфери у којој је распитивање о нечијој класној припадности, у иначе изразито класном друштву, сматрано скоро непристојним.

То одсуство јасне слике којој класи заправо припада обележиће живот и каријеру Питера Менделсона.

Први пут у Вестминстеру

Као тинејџер придружио се Лиги младих комуниста, паралелно уживајући у свим традицијама Универзитета у Оксфорду, где је студирао филозофију, политику и економију, што је академски избор број један сваке особе која у Британији жели велику и утицајну политичку каријеру.

Каријеру је почео у одељењу за економију Конгреса британских синдиката. Изабран је за посланика са само двадесет шест година. Међутим, три године касније напушта Вестминстер због „разочараности“ начином на који је тадашњи лидер лабуристичке опозиције Џон Фут руководио странком.

Реч "разочараност" обично је еуфемизам за напуштање положаја пре него што са њега бивате отпуштени или смењени. Прави разлог за одлазак – добровољан или не – младог Менделсона из Вестминстера остављам његовим будућим биографима.

Међутим, попут Џона Фута, који му се толико није допао, Менделсон се окреће новинарству. Од 1982. до 1985. године радио је на Лондонској викенд телевизији, где је постао пријатељ са Џоном Биртом, који ће десет година касније стати на чело Би-Би-Сија.

"Принц таме"

Новинарство га катапултира назад у политику. Нови лидер лабуриста Нил Кинок поставља Менделсонa 1985. године за директора комуникација странке.

Године тачеризма, које су заувек промениле Британију, али и проузроковале најоштрије друштвене тензије у модерној историји те земље, провео је подижући рејтинг лабуриста проценат по проценат, али никада довољно да би заиста уздрмао доминацију конзервативаца.

Међутим, Менделсоново руковођење канцеларијом за комуникације донело му је надимак "принц таме", који га никада није напустио, али је и у речник енглеског језика унело нови појам "спин доктор" или доктор за извртање чињеница.

Његов таленат за иновације у комуникацијама огледао се и у ангажовању оскаровца Хјуа Хадсона, редитеља прослављених "Ватрених кочија", да сними филм о лабуристичком лидеру Нилу Киноку у покушају да буде представљен као политички материјал достојан премијерске фотеље.

На том путу испречила му се, такође иновативна, додуше по својој скромности и традиционалности, предизборна кампања Џона Мејџора, која је доминацију торијеваца продужила до 1997. године.

Нови лабуризам

Пораз Нила Кинока 1992. године наводи Менделсонa да дигне руке од страначких комуникација и врати се у посланичке клупе.

Менделсон није био по укусу новог лидера лабуриста Џона Смита, те тако остаје у последњем реду посланичких клупа, одакле је, додуше, одржао неколико говора хвале на рачун Европске уније. Ти наступи ће му се исплатити десет година касније.

Време у партијском запећку Менделсон троши на приближавање Тонију Блеру и Гордону Брауну, двојици Шкота који су већ били обележени као будући лидери.

Менделсон је тако постао клип у точковима пријатељства будућих британских премијера.

Како се Менделсон приближавао Блеру, тако је Браун све више потискиван. Првобитни договор шкотског двојца био је да Браун буде лидер странке, уз обећање да ће је препустити Блеру.

Менделсонов утицај довео је до рокаде у том договору, који Блер на крају није ни поштовао, те ће остати на власти више од десет година и са ње отићи под притиском јавности и странке.

Изненадна смрт Џона Смита претворила је договоре Блера и Брауна у реалност.

Менделсон званично није водио ниједну лабуристичку предизборну кампању после Кинокове.

Но, незванично, водио је све три Блерове победничке предизборне кампање под надимком Боби.

Миленијумска купола и напредовање

Победа нових лабуриста на изборима 1997. године тако лансира Менделсонa у владу, прво као министра без портфеља.

Његово чедо била је изградња Миленијумске куполе, огромне хале на обали Темзе, која је требало да постане симбол и централно место уласка у нови миленијум.

Пројекат је био праћен низом проблема. Данас је Миленијумска купола приватизована арена О2, у којој се одржавају велики рок концерти. Њена првобитна намена давно је пала у заборав.

Но, њена проблематична изградња није сметала Менделсону да напредује. Напротив, ускоро је постављен за министра за трговину и индустрију, а постао је и престижни члан Крунског савета. Тиме је његово идилично бескласно детињство постало његова политичка стварност.

Током мандата у том ресору, Менделсон ће узбуркати јавност страховањима од пада свих рачунарских система у тренутку уласка у нови миленијум због промене датума са 1999. на 2000. годину. Лондонски Сити стрепео је од губитка свих берзанских трансакција. Одбрана од "миленијумске грешке" коштала је милионе фунти. Страховања су се показала надуваним, што је тада Менделсону могао да потврди сваки студент рачунарства.

На Менделсонов наговор, премијер Блер је у државну пошту увео рачунарски систем "Хоризонт", чији ће недостаци довести до једног од највећих скандала у историји Британије.

Лажне оптужбе да су поштански службеници проневерили велике суме новца довеле су до масовних хапшења, уништења живота целих породица и самоубистава, а јавно осрамоћени невини поштански службеници и данас се боре за правична обештећења.

Скандали као одскочне даске

У исто време Менделсон незадовољан животом у малом стану, обратио се пријатељу још из синдикалних дана, а у том тренутку једном од руководилаца британске авио-индустрије, Џефрију Робинсону, који му је обезбедио бескаматни зајам за куповину куће у престижној четврти Нотинг Хил.

Зајам није пријавио ни својој хипотекарној банци, ни парламенту, ни странци, ни влади.

Када је прича о зајму осванула на страницама британских таблоида, Менделсон је морао да се опрости од министарске фотеље.

Отишао је, не заборавивши да се још једном закуне Тонију Блеру на вечно пријатељство.

Можда га је та заклетва вратила на положај – овог пута државног секретара за Северну Ирску – већ октобра 1999. године. Уместо да руководи новоустановљеном аутономијом покрајине, која се тек опорављала од деценија насиља између протестантске и римокатоличке заједнице, Менделсон је морао да поднесе нову оставку само петнаест месеци касније.

Пад "принца таме"

Овога пута разлог је био индијски магнат Сриханд Фалуджа, чији је конгломерат покривао најважније секторе индустрије те земље.

Наиме, Менделсон је интервенисао код партијског колеге на челу Министарства унутрашњих послова са циљем да се утицајном милијардеру додели британски пасош.

Породица Фалуджа у то време била је спонзор "Зоне вера" у злопатној Миленијумској куполи. Истовремено, била је под истрагом индијских власти због спорних пословних веза у Шведској.

Британски таблоиди славили су тада "коначну победу над принцем таме".

Менделсон се привремено склонио од очију јавности. Продао је кућу на Нотинг Хилу уз велики профит.

Само годину дана касније осваја нови посланички мандат. Побеђује легендарног вођу рударског штрајка Артура Скаргила, који је представљао тврду социјалистичку британску левицу. У победничком говору Менделсон је оценио да су га сви "потценили", те да је "борац који не одустаје".

Три године касније наћи ће се у фотељи европског комесара за трговину, где остаје чак четири године – до нове оставке. Тај положај био је Менделсону пропусница за глобални милијардерски клуб. Из тог периода датирају и његове прве везе са осуђеним педофилом Џефријем Епстином.