Морална придика Европи и позив на наоружавање: шта из новина поручују највиши британски и немачки официри

Иако већина грађана у обе земље верује да је ризик од ширег рата у Европи порастао, постоји отпор према економским жртвама које би већа издвајања за одбрану подразумевала. Истраживања показују да је мањина спремна да подржи повећање пореза или смањење јавне потрошње ради финансирања војске.

"Поновно наоружавање није ратнохушкачка политика, већ одговорна одлука држава које желе да заштите своје грађане и очувају мир", нагласили су у ауторском тексту начелник британског Генералштаба и начелник немачке одбране, додајући да је њихова дужност да јавности објасне зашто су Лондон и Берлин покренули највеће повећање војних издатака од краја Хладног рата.

Британски премијер Кир Стармер поручио је да Британија више није "земља Брегзита" и да је неопходно ближе повезивање са Европом у области војне индустрије и набавки. Европа је, како је рекао, "успавани џин" који мора превазићи фрагментираност у планирању и производњи наоружања.

Немачки канцелар Фридрих Мерц упозорио је да "слобода више није загарантована" и да Европа мора показати одлучност. Он је открио и да је разговарао са француским председником Емануелом Макроном о могућем укључивању Немачке у француски нуклеарни штит, што указује на тежњу ка самосталнијој европској безбедносној стратегији.

Одбрана целог друштва

Војни лидери позвали су на концепт "одбране целог друштва", који подразумева отпорну инфраструктуру, технолошка улагања приватног сектора и институције спремне да функционишу у условима повећаних претњи.

Немачка већ трајно распоређује 4.000 до 5.000 војника на источном крилу НАТО-а, мења устав како би омогућила практично неограничено финансирање одбране и покреће масовну набавку оклопних возила. Британија, са друге стране, планира изградњу до шест фабрика муниције ради обезбеђивања сталних залиха.

Лидери НАТО-а су се прошле године у Хагу обавезали да ће до 2035. године издвајати пет одсто БДП-а за одбрану и безбедност, што означава дубоку промену у европској политици након деценија ослањања на "дивиденду мира".

Како истичу британски и немачки војни врх, ако Европа делује слабо или подељено, Русија би могла бити охрабрена да прошири агресију и изван Украјине.

"Историја нас учи да одвраћање не успева када противник осети нејединство и слабост", закључују у тексту објављеном у новинама британски начелник Генералштаба и немачки начелник одбране.