Шта је ICE и каква овлашћења имају "ла мигра" агенти

Агенти Америчке имиграционе службе поново су дошли у жижу јавности након што је један њен агент упуцао жену. Спорна ситуација догодила се у Минеаполису на очиглед више сведока и у јавности поново покренуло питање овлашћења које та служба има као и методама, али и прекомерној употреби силе коју њени агенти користе.

Америчка имиграциона служба (ICE) oснована је 2003. године, након терористичких напада 11. септембра, и делује у оквиру Министарства за унутрашњу безбедност. Задатак те службе је спровођење савезних закона који се односе на имиграцију, царине и прекогранични криминал.

Назив "ла мигра" старији је од саме агенције ICE. Потиче из шпанског језика и деценијама се користи у заједницама које говоре шпански као неформалан назив за америчке имиграционе власти, некада пре свега Службу за имиграцију и натурализацију, која је укинута 2003. године када је и осбована Америчка имиграциона служба. Термин је, међутим, остао у употреби, посебно међу латино заједницама, као општи назив за имиграциону контролу.

Овлашћења и надлежности

Рад ICE-а подељен је на два кључна оперативна сектора. Одељење за спровођење и удаљење (Enforcement and Removal Operations – ERO) део је агенције који јавност најчешће повезује са хапшењима и депортацијама.

Службеници тог огранка идентификују, хапсе, задржавају и удаљавају из земље стране држављане који у САД бораве незаконито, или су прекршили имиграционе прописе.

То укључује особе које су прекорачиле рок важења визе, илегално ушле у земљу или починиле кривична дела која их, по америчком закону, чине подложним протеривању.

Одељење за истраге унутрашње безбедности (Homeland Security Investigations – HSI), највећи истражни део ICE, бави се транснационалним криминалом.

Њени агенти истражују трговину људима, кријумчарење миграната, наркотика и оружја, прање новца, сајбер-криминал и кршење трговинских и царинских прописа.

Агенти ICE-а имају широка савезна полицијска овлашћења. Могу да носе оружје, хапсе осумњичене, спроводе претресе на основу судских налога и врше надзор, слично агентима ФБИ-а или ДЕА.

У имиграционим случајевима, агенти имају право да задрже стране држављане током поступка удаљења и да спроведе депортацију након коначне одлуке имиграционог суда.

ICE такође издаје такозване детенционе налоге (detainers) – званичне захтеве локалним и државним полицијама да задрже особу за коју се сумња да подлеже протеривању, док ICE не преузме надлежност. Управо ова пракса једна је од најконтроверзнијих, јер сарадња са ICE-ом знатно варира од  државе до државе.

Однос са локалним властима

Имиграционо спровођење у САД је у надлежности савезне власти, али ефикасност ICE-а често зависи од сарадње са државним и локалним институцијама.

Поједине средине учествују у програмима размене података, попут отисака прстију, или омогућавају пребацивање притворених лица у надлежност ICE-а. Друге пак ту сарадњу ограничавају како би се подстакло пријављивање кривичних дела без страха од депортације.

ICE истиче да сарадња доприноси јавној безбедности, док критичари упозоравају да агресивно спровођење закона нарушава поверење у институције и може довести до дискриминације.

Притвор и депортације

ICE управља широм мрежом притворских капацитета, који обухватају савезне установе, приватне затворе и локалне затворе са којима има уговоре.

Услови у тим објектима, дужина задржавања и приступ правној помоћи предмет су сталних критика судова, надзорних тела и организација за људска права.

Поступци депортације су грађанске, а не кривичне природе, што значи да притворени немају загарантовано право на адвоката о трошку државе. Та правна разлика има далекосежне последице за мигранте који се суочавају са удаљењем из земље.

Политички симбол

Последњих година ICE је постао симбол шире дебате о имиграцији у Сједињеним Државама. Присталице га виде као кључни инструмент заштите граница и владавине права, док противници сматрају да су његови приоритети и методе претерано репресивни и да захтевају темељну реформу.

Без обзира на политичке промене у Вашингтону, ICE остаје моћна савезна агенција са широким мандатом – од депортација до сложених међународних истрага.

А назив "ла мигра", иако потиче из другог времена, и даље одражава колико је имиграционо спровођење дубоко укорењено у свакодневицу, страхове и политику Сједињених Држава.