Како је Ричард Гренел утицао на Трампову одлуку да не подржи Марију Корину Мачадо

Зашто је председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп одбио да подржи Марију Корину Мачадо, најпознатију и изборно најлегитимнију опозициону лидерку у Венецуели?

Према писању Њујорк тајмса, одговор лежи у комбинацији страха од политичког хаоса, процена америчких обавештајних служби и постепеног урушавања односа између Мачадо и највиших званичника Трампове администрације, међу којима је значајну улогу имао и Трампов специјални изасланик Ричард Гренел.

И пре муњевите америчке операције у Каракасу, након које је венецуелански председник Николас Мадуро приведен и пребачен у Сједињене Државе, Доналд Трамп је донео кључну политичку одлуку – Вашингтон неће стати иза Марије Корине Мачадо, иако је она 2024. године предводила успешну изборну кампању против Мадура и уживала највећи демократски легитимитет у земљи.

Према наводима пет извора упознатих са процесом одлучивања, Трамп је био под утицајем више фактора – од процена америчких обавештајних служби да опозиција нема капацитет да стабилно управља државом, до све лошијих личних и политичких односа између Мачадо и Трампових сарадника.

"Мислим да би за њу било веома тешко да буде лидер", рекао је Трамп после завршетка операције. "Она нема подршку ни поштовање унутар земље. Веома је фина жена, али нема поштовање."

Шта је ЦИА проценила

Уместо ње, Трамп се определио да власт привремено преузме Делси Родригез, потпредседница из Мадуровог система власти. Та одлука била је тежак ударац за Мачадо, која је више од годину дана настојала да се приближи Трампу – толико да му је, након добијања Нобелове награде за мир, посветила ово признање, које је он годинама прижељкивао.

Кључни аргументи против подршке венецуеланској опозицији стизали су и од државног секретара Марка Рубија, који је упозоравао да би отворена америчка подршка Мачадо могла додатно дестабилизовати земљу и захтевати знатно јаче војно присуство САД на терену. Сличан став, према изворима, изнела је и поверљива анализа Централне обавештајне агенције.

За Доналда Трампа, како наводи Њујорк тајмс, Венецуела је пре свега питање нафте и геополитичких интереса, а не промоције демократије. Истовремено, високи амерички званичници постајали су све скептичнији према проценама Мачадо о слабости Мадуровог режима, сматрајући да је Вашингтону представљала нереалну слику о његовој наводној скорој пропасти.

Улога Ричарда Гренела

Непосредно пре посете Каракасу у јануару, Ричард Гренел, Трампов специјални изасланик, састао се са представницима Марије Корине Мачадо у хотелу "Валдорф Асторија" у Вашингтону.

Гренел је од њих тражио да организују лични састанак са Мачадо у Каракасу и да доставе списак политичких затвореника које желе да виде ослобођене.

До тог састанка, међутим, никада није дошло. Мачадо је, упркос обећањима америчке делегације да ће бити заштићена, одбила да се састане са Гренелом. Уместо тога, током његове посете организован је телефонски разговор.

Иако је разговор био срдачан, однос је временом почео да се погоршава. Мачадо и њен тим игнорисали су захтев за списком политичких затвореника, очигледно желећи да избегну оптужбе за фаворизовање или утисак да учествују у преговорима са режимом.

Гренел је више пута притискао Марију Мачадо да представи јасан план како да њен сурогат кандидат Едмундо Гонзалез преузме власт након што је њој забрањено да се кандидује. Према наводима извора, Гренел је постао фрустриран када је схватио да не постоје конкретни механизми за пренос власти.

Мачадо је, са своје стране, била незадовољна што Гренел, за разлику од Марка Рубија, није јавно и оштро прогласио Николаса Мадура нелегитимним. Гренел је сарадницима објаснио да би таква изјава, иако тачна, поткопала његове дипломатске напоре.

Он је одбио да за Њујорк тајмс коментарише ове наводе.

Последице Трампове одлуке

Трампово приближавање Делси Родригез довело је део републиканаца, који су били чврсти савезници Марије Корине Мачадо, у незгодан положај. Три републиканска конгресмена са Флориде су се на конференцији за новинаре суочила са питањима зашто је Трамп јавно одбацио Марију Мачадо. Конгресмен Марио Дијаз-Баларт одбацио је сваку сугестију да је подршка Марији Мачадо ослабила.

"Уверен сам да ће, када до избора дође – било да су то нови избори или признавање старих – следећи демократски изабрани председник Венецуеле бити Марија Корина Мачадо", рекао је Дијаз-Баларт.

Политиколог Орландо Х. Перез са Универзитета Северног Тексаса у Даласу оценио је да је Трампова изјава о томе да Марија Мачадо "није поштована у земљи" у супротности са чињеницама. Ипак, он сматра да та изјава одражава кључну препреку – без институционалне контроле и без директне америчке војне подршке, Мачадо и Гонзалес немају реалан пут ка власти.

Трампове речи изазвале су снажне реакције и међу венецуеланском дијаспором на југу Флориде. "Мислим да је погрешно информисан", рекао је Нелсон Хименез, који је Венецуелу напустио 2020. године. "По мом мишљењу – греши."