Међународно право још једном пало на испиту, овог пута у Каракасу

Америчка доминација западном хемисфером више се неће доводити у питање, рекао је Доналд Трамп, за случај да неко није разумео шта су Американци оставили за собом не само у Венецуели, после ноћи између 2. и 3. јануара.

Иако упоређивана са хапшењем панамског лидера Норијеге 1989. године, америчке новинаре је занимало по чему се разликује од интервенције америчких оружаних снага у Ираку 2003. Амерички министар одбране Пит Хегсет одбацио је било какву сличност.

"У Ираку смо деценијама трошили огромне суме и плаћали крвљу, а нисмо ништа зарадили. Трамп је одлучио да промени правила игре", рекао је Хегсет.

 Професорка мировних студија Универзитета Нотр Дам Мери Елен Оконел ипак увиђа сличности, не само са Ираком.

“Ово је слично инвазији на Ирак 2003. године, а не Панами. И то је ову земљу скупо коштало, а скупо је коштало и свет. Остати деценијама у Авганистану, дуго након што је пао талибански режим, било је незаконито. То је коштало ову земљу. Можемо се вратити на Вијетнам. Можемо говорити о ‘прљавим ратовима’ у Централној Америци, који су толико поткопали стабилност региона и помогли да настану лидери попут Чавеза и Мадура”, рекла је професорка мировних студија Универзитета Нотр Дам Мери Елен Оконел.

Стратешки потез у региону или економски интерес

Драгослав Рашета из Новог трећег пута каже да САД покушавају да се позову на своје унутрашње право, зато што терете Мадура за наркотероризам, али свакако кад се погледа међународно право ово јесте кршење, киднаповање лидера није у складу са повељом УН, али ако се погледа претходних 10 година очигледно је да се свет креће ка мултиполарном, а не више ка униполарном.

Ни Хегсет, који се већ неко време назива "министром рата“, није крио економске намере Сједињених Држава у Венецуели.

"Можемо да им помогнемо, а истовремено да ојачамо Сједињене Државе на западној хемисфери“, рекао је Хегсет.

Ангажман је оправдао тврдњом да Венецуела има дугу историју као богата и просперитетна земља. "То је страшно руководство отело њеним грађанима.“

Али Венецуела је пре 20 година извозила пет пута више нафте него данас. Зато Рашета акцију у Венецуели види пре као стратешки потез у региону, него као економски интерес.

Трампова порука целом континенту

Шеф Беле куће само настоји да упрости поруке бирачима.

“Део својих гласача ова акција фокусира на миграције на трговину дрогом и оружјем, за друге нафта. Она има улогу у стратешком смислу, да се још један близак сарадник и извозник Кини избрише. Када погледамо ниску цену барела, и с обзиром на то да Кина увози само пет, шест одсто нафте од Венецуеле, значи да то неће имати огромне последице по Кину. Рекао бих да је сличније ирачком сценарију, више нафте из Ирака увози Кина него САД", каже Драгослав Рашета из Новог трећег пута.

Трампов потез је порука целом континенту – и савезницима и противницима – да ће Вашингтон опет цртати границе дозвољеног у свом дворишту. А док се у Каракасу пребројава ко је остао на командним полугама, венецуелански Врховни суд је наложио да потпредседница Делси Родригез преузме улогу вршиоца дужности председника, уз образложење да је Мадуро "присилно одсутан“.

"Ово је упозоравајући хитац преко прамца читавом региону, свим 33 земљама Латинске Америке. Оно што смо видели јесте ескалација америчке војне силе. Најважније у свему овоме то што је ова стратегија, чини ми се, скована без завршног плана", рекао је виши сарадник за Латинску Америку у Четам Хаусу Кристофер Сабатини.

Зато је ноћ између 2. и 3. јануара тест нове доктрине – да ли се чавистичка ера завршава политичком транзицијом или улази у још једну, опаснију фазу.