Сомалиленд – “суи генерис” на Рогу Африке или последица "преседана" за КиМ

“Зна ли ико шта је заправо Сомалиленд?”, упитао је амерички председник Доналд Трамп последњих дана децембра у телефонском интервјуу за Њујорк пост након сусрета са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом.

Признање Сомалиленда, казао је, барем тренутно, није тема која је на дневном реду САД.

Ипак, одлука Израела да призна северозападни део Сомалије итекако је тема у свету која изазива оштре реакције.

Оне су се могле чути и на хитном састанку Савета безбедности УН на тему “претње међународном миру и безбедности” који је почетком недеље сазван на захтев Сомалије.

“Израелско признање државе Сомалиленд не представља непријатељски корак према Сомалији, нити искључује будући дијалог”, казао је у понедељак заменик израелског представника у УН Џонатан Милер, одговарајући на бројне оптужбе да ће овакав потез Израела додатно закомпликовати довољно суморну стварност и напетости у Сомалији.

Ова држава са Рога Африке више од три деценије суочава се са комбинацијом оружаних обрачуна разних фракција, политичком кризом, сукобима са исламистичким покретом Ел Шабаб и хуманитарном катастрофом изазваном глађу и сушом.

Ризик од "домино ефекта"

Афричка унија (АУ) је упозорила да би потез Израела могао да подстакне и друге сепаратистичке покрете на "црном континенту".

Ризик од “домино ефекта”, упозоравају, прети Етиопији, Нигерији, Камеруну, ДР Конго...

Изражавајући пуну подршку територијалном интегритету и суверенитету Савезне Републике Сомалије, Министарство спољних послова Србије је у саопштењу подсетило да је незаконита једнострана сецесија Косова и Метохије створила опасан преседан, који и даље производи дестабилизујуће последице по глобални поредак.

“Не само у Европи, већ и у Африци и другим регионима света”, наглашено је из МСП Србије.

Управо власти тзв. Сомалиленда у континуитету истичу "косовски преседан" као начин да дођу до међународног признања.

Делегација ове непризнате земље је то први пут истакла као аргумент на конгресу Афричке уније 2010.

Навели су да "косовски пример" показује да међународна заједница може да призна нову државу без обзира на противљење матичне земље.

"Косово је доказ да се међународно право може тумачити флексибилно", поручио је у марту прошле године, након што је Кенија признала тзв. Косово, председник самопроглашеног Сомалиленда Абдирахман Мохамед Абдулахи.

Он је тада од Кеније затражио да "по истом принципу" призна и његову самопроглашену територију. Још чека одговор.

Међународни поредак и страни фактор

Случајеви тзв. Косова и Сомалиленда не могу да се пореде, истиче бивши дипломата Зоран Миливојевић.

Оно што може јесу истоветан начин повреде важећег међународног поретка.

"Ово је још један преседан и због тога је Србија реаговала како је реаговала. И овде је реч о флагрантној повреди међународног права и принципа суверенитета и територијалног интегритета и Повеље УН, дакле важећег међународног поретка", каже Миливојевић.

Објашњава да овакве врсте отцепљења нису новост и да постоје и у Европи. 

"Имате Јужну Осетију и Абхазију које је признала Руска Федерација, Северни Кипар, који је само Турска признала. Све су то територије које су настале супротно међународном праву и супротно повељи УН и због тога се сматра да су преседани. Покушај западних сила био је да се Косово третира као посебан случај, суи генерис, али то није прошло, тако да се и Косово и самопроглашена независност могу третирати као ови случајеви", децидан је Миливојевић.

Бивши амбасадор у УН Бранко Бранковић нема дилему да је НАТО агресија на СРЈ 1999. и оно што је уследило дало "ветар у леђа" разним сепаратистичким покретима у свету.

"Сваки од тих случајева је специфичан, али оно што их повезује је утицај страног фактора", сматра Бранковић.

"Поштовање суверенитета" као мантра

Портпарол Европске уније за спољне послове Ануар ел Ануни изјавио је да ЕУ инсистира на поштовању суверенитета Сомалије, а да је поштовање принципа јединства, суверенитета и територијалног интегритета Савезне Републике Сомалије у складу са њеним уставом, Повељама Афричке уније и УН "кључно за мир и стабилност целог региона Рога Африке".

Бранковић подсећа да ЕУ има исту "мантру" и када је реч о територијалном интегритету Украјине, а да истовремено, већина земаља Уније признаје тзв. Косово.

"Признавање тзв. Косова након евидентног напада НАТО-а 1999, супротно Повељи УН, сада пружа прилику ‘онаквим и оваквим’ покретима по свету који желе да отцепе неки део земље да то и ураде. Али, тешко је да било ко то може без помоћи страног фактора. Унутар сваке земље покушаји те врсте се лако могу спречити, али када је страни фактор умешан, поготово на војном пољу, онда је то тешко", наглашава Бранковић.

Миливојевић је уверен да оштре реакције на признање Сомалиленда користе Србији у очувању Косова и Метохије.

"Ово јача аргументе који су у прилог реафирмацији међународног права и принципа суверенитета и територијалног интегритетета. То иде у корист Србије и није случајно што је Србија одмах, брзо и на овај начин реаговала и придружила се афричким земљама, Турској и Египту које су такође одмах реаговале", прецизира Миливојевић.

Интереси Израела у Аденском заливу

Више је објашњења због чега је дошло до израелског признања дела територије Сомалије.

Прву нуди Камерон Хадсон, аналитичар за Африку са седиштем у САД.

Он је за Би-Би-Си изјавио да је Израел признао Сомалиленд првенствено зато што покушава да се супротстави утицају Ирана у региону Црвеног мора.

"Црвено море је такође канал за оружје и борце који теку Црвеним морем у источни Медитеран. Традиционално је био извор подршке и снабдевања борцима у Гази. Стога присуство, безбедносно присуство, обавештајно присуство на ушћу Црвеног мора служи само националним безбедносним интересима Израела", рекао је Хадсон.

С друге стране, израелски истраживачки центар Институт за студије националне безбедности сматра да су у питању "стратешки разлози" потенцијалне војне кампање против Хута у Јемену.

"Сомалиленд је идеалан кандидат за такву сарадњу јер би Израелу могао понудити потенцијални приступ оперативном подручју близу зоне сукоба", наводе у овом Институту.

Зоран Миливојевић је ближи тврдњама које се пласирају последњих месеци.

"Ово признање је везано за неке посебне израелске интересе у његовом програму пресељења Палестинаца из Појаса Газе", тврди бивши дипломата.

Бранко Бранковић, с друге стране, не искључује интересе бивших колонијалних сила које су вековима кројиле границе Африке.

"Имали смо више од 200 година колонијалног периода. Све земље Европе имале су колоније у Африци, Азији, па чак и Латинској Америци. Међусобно су се договарале која ће коју земљу да држи као протекторат и наравно, у договору, врло често су се границе цртале онако како им одговара. Зато данас имамо у свету, посебно у Африци, спорове око територија и граница. Сада све то излази на видело", наводи Бранковић.

Сомалија је до стицања независности 1960. била подељена између Велике Британије и Италије.

Сецесионистички део био је под протекторатом Енглеза, а југ и центар данашње Сомалије под управом Италијана.

Пад "црног јастреба"

Грађански рат 1991. за резултат је имао десетине хиљада убијених, 300.000 људи који су умрли од глади и више од милион расељених.

Како би покушао да успоставе ред и реши питање хуманитарне помоћи, Савет безбедности је основао Мисију УН у Сомалији (УНОСОМ 1).

У извештајима УН, ситуација у Сомалији је описивана као "хаос".

Након тога, организује се и Мисија УНОСОМ 2 коју предводе елитне америчке јединице.

Почетком октобра, амерички Ренџери и Делта форс покушали су у Могадишу да ухвате кључне људе из милиције Мохамеда Фараха Аидида, ратног господара који је контролисао град.

Током ове операције амерички војници нашли су се у обручу.

Погинуло је 18, а рањено 70 војника, а оборена су и два борбена хеликоптера УХ-60 "црни јастреб".

Америчке трупе следеће године су се повукле из Сомалије, а догађаји из Могадиша су описани у филму из 2001. године "Пад црног јастреба".

Припадници Министарства одбране и Војске Србије учествују у мултинационалним снагама ЕУ-ЕУТМ Сомалија.

Реч је о војној операцији Европске уније која је успостављена ради подршке у јачању државних институција Сомалије. Операција се реализује у оквиру свеобухватног ангажовања ЕУ на помоћи сомалијском становништву и стабилизовању државних институција Сомалије, кроз обуку снага безбедности Сомалије, а у сарадњи са Мисијом Афричке уније у Сомалији (АМИСОМ).

Редовна ротација у српском контигенту била је крајем августа, а до сада је у овој мисији било ангажовано више од 130 лекара и медицинских техничара, на дужностима у команди мисије и у медицинском тиму.