Мадуров плес и Трампов бес – да ли амерички план за Венецуелу измиче контроли

Трампова авантура промене режима у Венецуели у опасности је да се претвори у стратешки, политички и правни промашај.

Шеф Беле куће у понедељак увече окупио је највише званичнике националне безбедности и помоћнике на састанку у Овалном кабинету, не би ли покушали да дефинишу следеће кораке у обрачуну који му, сасвим извесно, измиче контроли, како унутар нафтом богате Венецуеле, тако и у Вашингтону.

Пре тог разговора, Николас Мадуро пркосно је, у Трамповом стилу, играо пред гомилом присталица на скупу у Каракасу, демантујући претходне гласине да је попустио пред позивима САД да напусти земљу.

“Не желимо мир робова, нити желимо мир колонија”, поручио је Мадуро.

Танки, домаћи политички темељи Трампове кампање постају све крхкији, јер Бела кућа не успева да смири растућу контроверзу око накнадног америчког ваздушног удара у којем су, како медији наводе, погинули чланови посаде брода за наводну трговину дрогом у Карипском мору.

Трампови демократски критичари на Капитол Хилу упозоравају на потенцијални ратни злочин, а неколико моћних републиканаца је потресено и сигнализира ретку спремност да ригорозно истражи целу акцију.

Да ли је Пит Хегсет политички терет за Трампа

Амерички сукоб са Венецуелом сада почиње да заокупља Вашингтон након више од четири месеца ескалације политичког, економског и војног притиска, оличеног присуством највећег носача авиона "Џералда Р. Форда" и флоте америчких бродова у водама код Венецуеле.

Све је већа пажња према улози министра одбране Пита Хегсета у нападима на бродове. Бивши водитељ Фокс њуза био је контроверзан избор за вођу Пентагона, а његов недостатак искуства, грубо понашање и одбацивање неких етичких и правних мера прете да га учине политичким теретом за председника, док демократе захтевају његову оставку.

Али шире гледано, Мадуров пркос ставља Трампа, Хегсета, начелника Здруженог генералштаба Дена Кејна, државног секретара Марка Рубија и друге високе званичнике који су се сигурно нашли на састанку у Овалном кабинету пред све дубљу стратешку дилему.

Доналд Трамп је у четвртак запретио да ће напади на мете нарко-картела на копну у Венецуели почети "врло брзо". У суботу је пак изјавио да ваздушни простор Венецеуеле треба сматрати затвореним. Али, Мадуро није нигде отишао.

Амерички председник сада мора да размотри да ли његово звецкање оружјем почиње да губи кредибилитет без демонстрације војне силе која би га увукла у прекоморски сукоб.

Мадуро пркоси америчким притисцима

Вашингтон се нада да ће његово војно гомилање толико потрести Мадура да ће прихватити егзил у иностранство или да ће га генерали из ужег круга - свргнути. Трамп је у недељу потврдио да је недавно разговарао са Мадуром телефоном.

Венецуелански опозициони политичар Дејвид Смолански рекао је да су САД раније дале Мадуру "опције" да напусти земљу.

Али, неуспех режима да се до сада сломи, тестираће Трампову спремност да испуни своју претњу да ће ствари урадити на "тежи начин", док Мадуро карактеристично одуговлачи преговоре и кризу како би ослабио вољу својих противника.

Мадурова тврдоглавост такође поставља питање да ли би било који ниво америчког притиска, осим војне акције, почео да нарушава његов режим.

Једна од могућности је да је америчка администрација потценила издржљивост Мадурове базе моћи, а с друге стране, Мадуро се нада да ће Трамп изгубити стрпљење, почети да тражи кривце у свом ужем кругу и тако пронаћи свој излаз.

Трампова игра моћи

Ако се Трамп одлучи за војну акцију, идеја о потпуној инвазији на Венецуелу и даље делује незамисливо. Дакле, да ли има опције које би толико угрозиле Мадурову безбедност да би могле да промене политичку једначину у Каракасу? Или би напади на наводна места за трговину дрогом или војне базе охрабрили Мадура, ујединили јавно мњење око њега и навели га да поверује да може да издржи?

Избори са којима се суочава Трамп су посебно тешки, јер би мирно свргавање Мадура, које би донело слободу милионима Венецуеланаца након две деценије диктаторске владавине и обновљену демократију, био тријумф спољне политике.

Такође би послало поруку о моћи и намери САД другим америчким непријатељима у региону, укључујући Кубу, али и показало Кини и Русији, које покушавају да створе регионални утицај, да Трамп влада својим геополитичким двориштем.

Успешна стратегија за Венецуелу могла би да збуни критичаре спољне политике америчке администрације баш као што је Трамп учинио бомбардовањем иранских нуклеарних електрана раније ове године, ризик који је био успешнији и изазвао је мање опасних последица него што су се многи стручњаци плашили.

Али, ако Мадуро преживи гомилање америчких трупа и интензиван притисак, упутиће Трампу тежак ударац. Председников ауторитет би ослабио, аутократе у Пекингу и Москви, које он воли да импресионира, би то приметиле. Председници који повлаче борбене групе носача авиона из Европе и стационирају их код Латинске Америке усред ратоборне реторике имају тенденцију да сами себи створе такве тестове кредибилитета.

Хоће ли се акција у Венецуели Трампу обити о главу

Још не знамо шта је Трамп спреман да ризикује како би постигао своје циљеве у Венецуели, у нади да ће оформити владу пријатељску према САД која би могла да прихвати масовни повратак миграната након његових репресија и која би можда била спремна да учествује у уносним пословима са нафтом и минералима, основом његове спољне политике.

Огромна америчка ватрена моћ на Карибима могла би да нанесе катастрофалну штету венецуеланској инфраструктури или ономе што администрација описује као операције са дрогом – чак и ако већина фентанила, који САД користе као оправдање за своју тактику, уђе у САД преко Мексика. Крстареће ракете или ваздушни напади са носача авиона или авиона стационираних у региону могли би да разбију Мадурове снаге.

Али било какви губици САД или ненамерне цивилне жртве могли би да се обију о главу Трампу и изазову политичку катастрофу у време када анкете показују да се огроман број Американаца противи војној акцији у Венецуели.

И историја показује да чак и у екстремним околностима, диктаторски режими грађени деценијама често буду трајнији него што спољни посматрачи верују. Венецуеланска влада се често пореди са вишеслојном криминалном операцијом – где кључни чланови имају огромне финансијске улоге у очувању сопствене моћи.

И док се многи спољни посматрачи надају да ће Трампов притисак довести до успостављања законске, демократске власти у Каракасу, неки аналитичари се плаше да би распад ове владе могао изазвати хаос, крвопролиће и продужену политичку неизвесност.

Дакле, ниједна од опција које је Трампов ужи круг разматрао не долази без губитака и свака има своју цену.