Антисемитизам у Италији није само у бројевима, напади све чешћи – нови закон поделио јавност

Пораст случајева антисемитизма почео је након напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године и почетка рата у Гази. Ако се у периоду пре тога број инцидената кретао око 230 годишње, у 2024. их је било чак 874, готово четири пута више.

Овај талас мржње не остаје само у статистикама – у Венецији је јеврејски пар нападнут на улици, док је на друштвеним мрежама све више отворених позива на насиље.

У Милану је градски одборник Данијеле Нахум добио претње смрћу, отац и син из Француске су нападнути у Аутогрилу у Милану јер су носили "кипу" на глави, а на ТикТоку су кружили снимци са позивима на убиства Јевреја.

Универзитети под притиском

Антисемитски инциденти захватили су и универзитете. Према истраживању Европске уније јеврејских студената (European Union of Jewish Students), многе европске високошколске установе, укључујући италијанске, постале су непријатељско окружење за јеврејске студенте.

Неки од њих признају да скривају религијске симболе или порекло како би избегли изопштавање.

На Универзитету у Фиренци један студент, који је јавно подржао Израел, добио је директне претње.

Понављање старих предрасуда

Истраживања показују да су стереотипи о Јеврејима и даље дубоко укорењени.

Према анкети YouTrend-a, чак 47 одсто Италијана сматра да је поређење Израела и нацистичке Немачке "оправдано", док 36 одсто њих верује да Јевреји имају "превелики утицај у финансијама и медијима".

Такви ставови доприносе стварању плодног тла за теорије завере и мржњу која се лако шири у временима глобалних криза.

Папа позива на мир

Са забринутошћу о расту антисемитизма огласио се и Папа Лав XIV, који је приликом повратка из Кастел Гандолфа изјавио да су последње две године биле "веома болне" и да "мржња у свету мора почети да се лечи од нас самих".

Папа је осудио сваки облик тероризма и позвао на "поштовање достојанства сваке особе", најавивши и посете Турској и Либану с поруком мира.

Контроверзни закон о "борби против антисемитизма"

У међувремену, у италијанском Сенату води се полемика о нацрту закона 1627, који је представио сенатор Маурицио Гаспари.

Предлог, назван Закон о борби против антисемитизма, предвиђа усвајање дефиниције антисемитизма по моделу International Holocaust Remembrance Alliance (IHRA), али и изједначавање антисемитизма и антиционизма.

Према критичарима, овај закон би могао да ограничи слободу изражавања и сваку критику израелске политике прогласи говором мржње.

У тексту се наводи да ће казне бити примењене и на оне који "негирају право Израела на постојање", док би школе морале да организују курсеве "против антиционизма".

Бројне синдикалне и студентске организације, међу њима USB Scuola и OSA, оцениле су предлог као "покушај цензуре" и "напад на демократске слободе".

Друштво између страха и одговорности

Пораст антисемитизма не погађа само јеврејске заједнице. Многи грађани, укључујући и муслимане, кажу да осећају страх да јавно покажу свој идентитет.

Ношење верских симбола или изражавање сопственог порекла постало је ризик.

Антисемитизам, како упозоравају стручњаци, није проблем једне заједнице, већ претња демократији у целини.

Сузбијање мржње захтева законе, али и образовање, дигиталну одговорност и, пре свега, повратак емпатији и људскости у јавни живот.