Иван Крастев: ЕУ би требало да преузме кинеску стратегију, у садашњем облику неће преживети

Политиколог Иван Крастев (1965, Луковит, Бугарска) један је од водећих теоретичара у промишљању пост-хладноратовске Европе. У међувремену је скупио више пост-специјализација: за пост-демократију, пост-национализам, пост-ЕУ и пост-либерализам. У интервјуу за аустријски конзервативни лист Пресе (Die Presse) Крастев је анализирао глобалне промене у свету, које све брже остављају ЕУ по страни, у рукавцу у коме се сања о величини, а реално пипа у мраку.

Крастев је један од ретких аналитичара који демистификује западну вољу за моћ и увек изнова поручује ЕУ лидерима – гледајте од чега се живи, не од чега се умире.

Гледаоци и читаоци РТС-а су до сада имали више прилика да се сретну са бритким политичким и друштвеним дијагнозама Ивана Крастева.

Аутор је више наслова: „Europe's Democracy Paradox“ 2012; „In Mistrust We Trust“/“Верујемо у неповерење“ 2013; „Democracy Disrupted“ 2014, „After Europe“ 2017. Рецензија његове до сада најпознатије књиге „The Light that Failed“/“Угасло светло“, објављена је на РТС-у непосредно након изласка у зиму 2019.

У Аустрији Крастев ужива неку врсту екстратериторијалног статуса. Живи локално, делује глобално. Ради у Бечком институту за хуманистичке науке, а објављује на енглеском. Тема је увек иста, будућност демократије, само обрађена из различитих углова.

Трамп погрешно чита свет, ЕУ још горе

Крастев у интервјуу износи интересантна запажања која су делом у контрадикцији са владајућим наративима у ЕУ политици и медијима. Још интересантније је, међутим, не шта каже, већ где стане да не би даље рекао.

То је много више од "читања између редова", јер Крастев све каже, једино што пропусти да на крају поентира и забије гол.

На пример, каже да би Руси заиста могли напасти неку од НАТО чланица "ако дођу до закључка да је Запад према њима непријатељски расположен", те да руске војне шансе слабе уколико седе, гледају "и чекају да се Европа масивно наоружа“.

Где је ту Крастев стао, коју логичку мисао није даље водио? Најпре ту да западне политике већ десет година експлицитно проглашавају Русију непријатељем, дакле ту нема "ако". Друго, још важније, та изјава показује да у ратној ескалацији не учествују само Руси, већ да она има и другу страну, способну и агилну да подигне опасност од рата – Запад, НАТО, и све кратковидију ЕУ. Треће, да европске јавности још не знају, а морале би, да су већ дубоко уведене у психозу превентивног удара, где иницијативу, "ако“ је сада имају Руси, мора преузети Запад.

Друго, Крастев је у интервјуу у више реченица демолирао омиљени изговор ЕУ политичара да Трамп разара либерални свет. Једино што је стао код тога да дијагнозу обухвати једном реченицом: "Не мења Трамп свет, свет се сам мења“.

Сви се, у крајњој линији, само прилагођавају драматичним глобалним променама – и Трамп, и Кина, и Индија и Русија, с њима и нове силе, Турска и Бразил. Сви се мењају да остану ван рата, само се ЕУ мења да уђе у рат, каже Крастев расподељено у више реченица, јер се ни он не усуђује да каже у једној.

Још код једне експлицитне друштвене дијагнозе Крастев стане, након што јој је вербално, логички и тематски потпуно дао контуре: да ЕУ лидери занемарују чињеницу како остатак света постаје све скромнији, док је Запад све охолији. Кад чита знакове поред пута, ЕУ је дислексична.

Интервју је водио бивши главни и одговорни уредник листа, Кристијан Улч. Тај разговор је сада у преводу доступан и за читаоце Интернет портала РТС-а.

ЕУ неће преживети у садашњој форми

П: У петак (19. септембра) су руски борбени авиони продрли у естонски ваздушни простор. Преко Пољске се недавно обрушило читаво јато дронова. Да ли то руски председник Путин тестира НАТО?

О: Путин тестира НАТО већ дуже. Жели да види како Алијанса реагује војнотехнички и политички. Председник Доналд Туск је изјавио да Пољска од 1945 није била тако близу неком рату. Политичари у принципу имају навику да мисле у историјским аналогијама. По једној школи мишљења ми се сада налазимо у ситуацији "месечарења“, ходамо у сну као уочи Првог светског рата.

Делови америчких власти то сигурно виде тако. Због страха од ескалације не желе да повуку непромишљени потез, одатле опрез. Европљани, они који живе на руским границама имају другачије поређење. Њима тренутна ситуација личи на ратну предигру (phoney war/Sitzkrieg) из 1940. године, кад су сви веровали да ће се Немци задовољити источном Европом и стати. А онда је све отишло на другу страну.

П: Мислите да је могуће да руска армија нападне неку НАТО чланицу?

О: Није искључено. Све зависи од тога како Руси процене развој ситуације. У руским медијима се тренутно подиже велика галама око наоружавања Европе. Ако Руси дођу до закључка да је Запад према њима непријатељски расположен и да руске војне шансе слабе уколико предуго чекају, могли би доћи у искушење да нападну пре него што се Европа масивно наоружа.

П: С друге стране је Русија запела у Украјини и тамо троши огромне ресурсе.

О: Британска војска је то сликовито описала. Да је један пуж кренуо са руске границе 24. фебруара 2022. године, био би данас у Лавову. Уместо тога, руска армија је још увек у Донбасу. Вероватно Русија неће бити у стању да понови овакву велику офанзиву идуће године и биће отворенија за преговоре. Руско друштво је спремно да заврши рат сваког тренутка. И украјинско друштво хоће примирје.

П: Зашто америчком председнику Трампу није успело да договори примирје?

О: Због четири разлога. Најпре, зато што Трамп мисли да за Путина односи с Америком стоје на првом месту. Ту прави грешку. За Путина је овог момента најважније да постигне планиране циљеве у Украјини. Он је до те мере опседнут ратом, да је спреман да плати сваку цену како би ишао даље. Друго, Трамп прецењује економске подстицаје и мамце. Треће, мислио је да познаје Путина. Можда и јесте, оног од пре. Али Путин после ове три године није више иста особа. Четврто, Трамп превише жели брзи крај рата. Русија ту види простор за уступке које не би могла да добије ни од једног другог америчког председника. Даље, Трампу је свеједно шта ће се догодити након његовог одласка с власти, док Руси желе решење које ће преживети Трампов мандат. Путин размишља у димензијама следећих 30 година, Трампа занимају само три године. Уз то је за Русију битно да подели Запад. Путин осећа да је Европа рањива и одушевљава га да америчка хегенонија пуца. Зато су за њега односи с Кином и Индијом есенцијални.

П: А онда у таквој констелацији Трамп отера Индију у кинеско наручје...

О: Трампов поступак с Индијом ми је велика мистерија. Ако је у Вашингтону протеклих 20 година под Бушом, Обамом, Бајденом, па и Трампом у првом мандату, постојао неки спољнополитички консензус, онда је то изградња стратешких односа с Индијом. Америчке фирме су требале да буду намамљене из Кине у Индију. Било је то само срце америчке политике у економском зауздавању Кине. А сада је Трамп залепио Индији 50 одсто више царине него Кини. Нека разуме ко може.

П: Очито лични односи играју посебно место у Трамповом свету.

О: Ма није ни то. Индијски премијер Моди и Трамп су имали врло пријатељске односе пре овога. Нешто се ту сломило око индијско-пакистанског конфликта.

П: Моди је одбио Трампово посредништво.

О: Одбио, јесте, али ствар иде још дубље. Трамп је очекивао да ће Индија на његов царински притисак реаговати слично као Јапан или ЕУ. Али ту има једна квака. Спољна политика постколонијалних држава као што је Индија има корене у националном поносу. Бивше империјалне државе као Јапан или европске државе су ту опуштеније и спремне на тактизирање. Индија није схватила америчке царине као економски притисак, већ као национално понижење. Трамп је то тотално погрешно прочитао. И то може имати далекосежне последице.

П: Мислите, европски политичари имају мање проблема да их се понижава? Као што је недавно показао њихов наступ у Белој кући. Пада ли Трамп на ласкање?

О: На нивоу естетике је такав поступак депресиван, слажем се. Али Европа игра на време, зато што је војно неприпремљена и тотално зависна од америчке технологије, обавештајних података и ваздушне одбране. Све те приче о европској суверености имају мало везе с тврдом реалности. ЕУ није држава. Само две ЕУ државе су су у царинским преговорима с Сједињеним Државама биле потпуно експониране – Немачка и Италија. Остале су чекале да виде куда ће све то да крене. Увек се треба вратити на оно што је некоме приоритет, а за ЕУ је приоритет да одржи јединство. А то онда драстично сужава опције. Зато ласкају Трампу, док се не осете јачим, ако икад.

П: Да ли је Европа из царинских преговора с САД могла да извуче више да је остала непопустљива?

О: Можда. То је питање капацитета. Немој се никад правити како можеш да држиш неку позицију, ако је свима јасно да не можеш. Европа у тим преговорима није имала добре опције. У поређењу с Швајцарском, ЕУ је направила паметан дил с Трампом. Европљани су се направили наивним и добили царине од 15 одсто, поносни Швајцарци напротив 39. Али то ће се још мењати на дневној бази.

П: Трамп с пуно љубави гаји свој имиџ непредвидљивог вође.

О: У исто време Трамп има проблем да су га сви прочитали. Он је за све постао транспарентан. У почетку му је његова непредвидљивост давала предност. У међувремену је постао врло предвидљив. То препознајемо јасно у његовим односима с Путином. Трамп је изгубио иницијативу. У почетку није дозвољавао другима да диктирају темпо. Али онда су дошле велике силе и у игру унеле свој властити темпо: Кина, Индија и Русија.

П: И израелски председник Нетанјаху ради шта хоће.

О: Истина, сада и мање државе претичу Трампа и стављају га пред свршен чин, чиме још више пада у дефанзиву.

П: Може ли Европа да очува идеју Запада тако да склапа алијансе са либералним демократијама, рецимо Канадом, Јапаном или Јужном Корејом?

О: Ја не верујем да ће линија поделе у новом свету бити она између демократија и аутократија. У извесном смислу је граница између демократија и аутократија још једина отворена граница у савременом свету. Земља као Канада ће имати велике интересе да се координише са ЕУ, ако јој покажемо да не желимо само једно велико заједничко тржиште, него преко тога и глобални утицај. Код Јапана то неће упалити. Јапан ће увек бити заинтересованији према догађањима у региону.

П: Живимо у доба непредвидљивих обрата. Стари поредак се ломи. Многи пре не би никад помислили да неко као Трамп уопште може да постане председник САД, и то двапут. Мислите ли да је могуће да се ЕУ распадне на више комада, или чак потпуно престане да постоји?

О: Француски председник Макрон је једном рекао да је Европа смртна. То је тачно. Нико није заштићен од промена, ни ситних, ни драматичних. Дубоко верујем да ЕУ у садашњем облику неће преживети. Кад се ово слегне, ЕУ ће изгледати другачије. Свет се налази усред велике трансформације, која иде много дубље од оног што је, као, иницирао Трамп. Навешћу вам четири примера. Сећате ли се оног кад су кинески председник Си Ђинпинг и Путин ишли преко црвеног тепиха, а микрофон био укључен?

П: Да, разговарали су о томе како ће ускоро бити могуће да људи живе 150 година.

О: Не сви, неки. Живимо у једном свету у коме ће старост од 150 година, практично бесмртност, за неке одједном постати реалистична опција. Истовремено видимо да су нације смртне. Мали народи и културе нестају. Ако смо пре нешто знали и у нешто били сигурни као људи, тада то да смо смртни. Многи су били спремни да положе живот за своју нацију, да се жртвују не би ли наставили да живе у њеном сећању.

Данас вреди оно што је једном рекао Вуди Ален: "Желим да живим вечно, али не у срцима људи, већ у мом стану на Менхетну". Но за многе ће трансплантације органа, које су неоходне за тако дуг живот, остати недостижне. Будућа друштва ће изгледати као у грчкој митологији, у њима ће се људи делити на смртне и бесмртне.

П: А друге три велике трансформације?

О: Друго, живећемо у земљама непрепознатљивим због климатских промена. Треће, комплетне области рада и информација биће темељно промењене. И четврто, све се мења демографски. У земљи као што је Јужна Кореја, на једну жену долази 0,7 деце. Да би се друштво репродуковало без миграције, стопа наталитета би морала да буде 2,1. Половина Јужнкореанаца ће ускоро бити преко 60 година. То потпуно мења једно друштво.

П: У ком смислу, осим познатих проблема у финансирању социјалних система?

О: Живимо у друштву у коме више не можемо ни да замислимо, ни да себи представимо како ће изгледати будућност. Реакција политичара је да су уопште престали да размишљају о будућности. Ствари се одвијају невероватном брзином, А то утерује страх људима, чини их љутим, подиже бес у њима. Ствари које су се јуче чиниле тешким, одједном изгледају лаке. Рецимо, лако је прелазити државне границе, или чак и мењати биолошки пол. "Мејнстрим" политике су неко време представљали десне популисте као лудаке, јер се томе супротстављају. Али у једном свету који дуби на глави, то више није уверљива оптужба.

П: У Кини још увек праве дугорочне планове.

О: Сигурно, зато што је влада у Пекингу јача него другде. Али и у Кини је демографски развој драматичан, а незапосленост младих висока. И њима генерацијски договор пуца због раније политике једног детета. Седамдесетих година је велики политички мислилац Пјер Хаснер рекао да се свет такмичи у декаденцији. Питање није која је државна власт боља, већ која боље решава проблеме како наилазе.

П: Сваки систем има своје рањивости.

О: Сигурно. Трамп је само убрзао такве процесе. Зато што се Америка мења, ни Европа не може да остане иста. Сви морају да се мењају. И Кина и Индија се мењају. У почетку је било много узбуђења око тога. То вам је као да су родитељи отишли на одмор, а кућни бар још има залиха за младалачке пијанке. У међувремену је порастао осећај несигурности, све се попило. И земље као Турска или Бразил, које препознају нове шансе за себе, добро виде и ризике у глобалном развојном путу.

П: Неки се надају да ће се Америка након победе демократа на следећим председничким изборима вратити ка либералном светском поретку.

О: У то не верујем. Ако нас је Бајден нечем научио, онда то да нема повратка на старо. Бајден је у Белу кућу ушао као анти-Трамп, али је такође спроводио протекционстичку политику. Демократе могу да добију следеће изборе, али ће опет играти по затеченом. Они неће моћи да зауставе промене, неће моћи да врате сат унатраг. Они неће отворити границе за мигранте или вратити царине на старо. Готово је, рађа се нови консензус на наше очи.

П: Ка ком светском поретку се крећемо?

О: Кад седите на ролеркостеру, ви не знате куда се он креће. Запад је у кризи зато што нема никакав дизајн, никакву реалистично изводиву идеју за наредни светски поредак. За разлику од Американаца, Кинези не покушавају да преобликују свет, већ се прилагођавају у ходу. Они само желе да профитирају од промена и у томе користе америчке неуспехе. Неки виде Кину као другу Америку, али за Кину доминација не значи трансформацију.

П: Шта ЕУ мора да ради како би преживела у таквом политичком окружењу?

О: По мом мишљењу, ЕУ би требало да преузме кинеску стратегију прилагођавања. Европа мора да буде свесна које су њене јаке стране, које слабе. Државе тендирају као и људи да шире лажи о себи не би ли спречили да их други виде у јасном светлу. Европа има моћну економију, али нажалост глобални утицаји имају другу логику. У међувремену је Европа схватила да је војно рањива. Али и да се наоружа, и даље је велика разлика да ли само поседује оружје, или је спремна да га употреби.

П: О ком временском распону говоримо код изградње одбрамбених капацитета?

О: За две или три године би Европа требало да буде ту где је планирала. Слабост је позивница за напад, како је говорио Роналд Реган. Али пре тога и пре свега, Европа мора да остане флексибилна. Кад једна сила изгуби радозналост и одбија да разуме како свет дише, има озбиљан проблем. Истовремено морамо да сачувамо оно што нам је заиста важно. Потребан нам је примеренији европски идентитет у моменту кад се европски сан тањи пред налетом постнационалног и економски оријентисаног света.

П: Колико је Трамп у осам месеци свог другог мандата променио свет?

О: Он је променио много, али његов највећи допринос је да је вратио примат политике. Због тога има тако велику подршку. Пре Трампа је владала представа да је простор за деловање политике сужен под притисцима тржишта и економије и да је сваки отпор безнадежен. Сви који су пре то тврдили, да је могуће повући кочницу, одмах су се нашли код Трампа у предњим редовима. Цена тога је да је Трамп уништио систем међусобне зависности и контроле власти (checks and balances).

Мора се схватити да Америка пролази кроз револуцију. Кад су Емануела Сијеса питали шта је радио у фази терора Француске револуције, рекао је „Преживео сам“. После ове револуције у САД неке промене ће остати и кад она прође. И није све негативно што је Трамп променио.

П: Мислите ли да је могуће да Трамп иступи из Уједињених нација?

О: Он може да изведе Америку из УН-а, може да је врати, а да његов мандат и даље траје. У прошлим годинама такозване нормалности такође нисмо увек знали шта долази. Једина разлика је да смо тада знали шта је немогуће да се догоди. Сад може све да се догоди.