Нова фаза израелског рата против Ирана

Становнике Техерана, Исфахана, Арака и Керманшаха пробудиле су експлозије које су уследиле након напада израелског ратног ваздухопловства на лидере иранског режима и објекте који су повезани са нуклеарним и ракетним програмом.

Најмање три стамбене зграде у Техерану су сравњене са земљом током бомбардовања комплекса у којем живе најзначајнији команданти Револуционарне гарде, јавља иранска агенција Тасним.

Израелски званичници, одмах након почетка напада, саопштили су да авијација гађа базе у којима су смештени пројектили великог домета и центри за нуклеарна истраживања.

До сада, према тим изворима, изведено је неколико десетина напада на више локација широм Ирана, укључујући и две базе Републиканске гарде у Техерану.

Иранска државна телевизија јавља да су у израелском нападу убијена и најмање четворица највиших официра Револуционарне гарде, укључујући и команданта ове формације, генерала Хосеина Саламија.

Експлозије одјекују и око нуклеарног комплекса Натанц.

Израелски медији наводе да су, паралелно са ваздушним ударима, Мосадови командоси извели серију саботажа унутар Ирана.

ИАЕА: Иран извео ”хладне пробе” нуклеарног оружја

Израелски напад је уследио пошто је Међународна агенција за атомску енергију, крајем маја, објавила гомилу података из којих произилази да су Иранци 2003. године извели "хладну пробу" имплозије, односно да су детонирали бомбу чије је језгро чинио природни, а не обогаћени уранијум.

Истраживачки центар Мариван, где су пробе наводно обављене, био је ван домашаја међународних инспекција до 2020. године, односно непосредно пошто је уништен објекат који је Запад описао као "контролни бункер".

Осим Маривана, ИАЕА тражи приступ објектима у Лависан Шијану, Варамину и Туркуз Абаду, сматрајући да ове четири локације представљају мрежу тајног иранског нуклеарног пројекта на којима се налази део "непријављеног нуклеарног материјала".

Израелско ратно ваздухопловство је, још пре три године објавило да је у светлу "растућих иранских настојања да направе нуклеарно оружје", повећало домет вишенаменског борбеног авиона Ф-35, који сада може да нападне циљеве у Ирану без доливања горива током лета. Истовремено, у наоружање је уведена нова бомба тешка 1.000 килограма, која не угрожава смањени радарски одраз овог авиона.

Амерички обавештајци тврде да је Иран, током маја, од кинеских произвођача наручио ракетно гориво довољно за покретање око 800 балистичких пројектила, што је суштински одмах протумачено као покушај Техерана да ракетама обесхрабри било какву агресивну акцију Израела.

Амерички председник Доналд Трамп, који је најмање једном до сада зауставио "неминовни" напад Израела, у неколико је наврата, последњих месеци, тврдио да је на пар корака од договора са Ираном, али је његов ентузијазам, почетком седмице, нагло спласнуо.

После извесног затишја, које је уследило после израелских офанзива на Хамас у Појасу Газе и Хезболах и Либану, те пада режима Башира ел Асада у Сирији, када се чинило да се Блиски исток мало измакао са ивице свеопштег сукоба, страсти су се поново распламсале.

Сам помен такве могућности довео је до раста цена нафте, па се барел до почетка напада продавао за 67 долара по барелу, односно по највишој цени у последња два месеца. Стручњаци за енергетику тврде да би какав озбиљнији сукоб цену нафте довео до нивоа од 120 долара по барелу.

Серија убистава почела 2007. године

До ове ноћи, израелски напади на ирански нуклеарни програм били су ограничени на акције командоса и убиства нуклеарних физичара.

Серија убистава почела је 15. јануара 2007. године, када је у прилично магловитом сплету околности страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану.

Након његове смрти, власти у Техерану су најпре саопштиле да су Хосеинпур и још неколико научника умрли од последица тровања гасом, али је обавештајна компанија Стратфор убрзо објавила да их је убио Мосад.

Сестра иранског научника Махмубе Хосеинпур је из Турске, где је побегла, касније рекла да је њен брат радио на развоју атомске бомбе „12 пута снажније од оне која је бачена на Хирошиму“. Према њеној верзији догађаја, развој су надгледали стручњаци из Северне Кореје и неименовани руски физичари, али је њен брат одбио да даље учествује у пројекту, због чега су га припадници иранске Револуционарне гарде убили. Три године касније, јануара 2010. убијен је Масуд Али Мохамади, кога су обавештајци описивали као једног од најталентованијих иранских научника. Убијен је док је улазио у аутомобил, након што је активирана бомба постављена на мотоциклу паркираном испред његове куће у Техерану.

Спољни непријатељи, муџахедини скривени у Албанији

Иран је за ово убиство најпре окривио Америку и Израел, али је нешто касније на списак потенцијалних криваца додата и неименована „издајничка група коју чине Иранци у егзилу“.

Иако није експлицитно именована, на листу сумњиваца уврштена је организација „Муџахедин ел Калк“, некадашњи врх копља Исламске револуције, чији су припадници после серије волшебних преокрета, некако завршили у Албанији. Иран је потом похапсио десетак особа под оптужбом да су за рачун Мосада учествовали у овом убиству, а један од њих, Маџид Џамали Фаши, осуђен је на смрт и погубљен. Крајем новембра 2010. године страдао је Маџид Шахријари, још један од важних научника укључених у ирански нуклеарни програм. Њему су неидентификовани нападачи на аутомобил закачили бомбу у чијој је експлозији страдао.

Истог дана, тешко је рањен и Ферејдун Абаси Давани, у готово идентичном бомбашком нападу. Давани се, иначе, од 2007. године налази на црној листи Уједињених нација због учешћа у иранском нуклеарном програму и развоју балистичких пројектила. За ова два напада, тадашњи ирански министар унутрашњих послова Мустафа Мохамад Наџар оптужио је Израел и америчку Централну обавештајну агенцију.

Осам месеци касније, крајем јула 2011. године убијен је тридесетпетогодишњи Даријуш Резаинеџад, експерт за високонапонске прекидаче који су кључни делови нуклеарних бојевих глава. У њега су наоружани нападачи на мотоциклима испалили пет метака, када се са супругом враћао из вртића из кога су покупили ћерку, а које су у овом нападу и рањене.

Власти у Техерану су за смрт научника оптужиле Мосад. Следећа жртва био је Мустафа Ахмади Рошан. Јануара 2012. убијен је пошто је активирана бомба коју су неидентификоване особе поставиле испод његовог аутомобила. У експлозији је рањен и његов возач. У полицијској акцији која је уследила ухапшено је двадесетак особа, с оптужбом за сарадњу са Американцима, Мосадом и британском службом МИ6.