Могу ли Трамп и "десна интернационала" да освоје Европу

Драгослав Рашета је у Јутарњем програму РТС-а рекао да је Конференција конзервативне политичке акције (ЦПАЦ) покушај Европе, пре свега Виктора Орбана, да имитира конференције тог типа које се одржавају у Америци.

"Циљ је да се некако уједине десне популистичке партије у Европи које, иако имају сличне политике, често стају једни другима на прсте. Ово је покушај да пронађу заједнички језик, а сада поново имају администрацију у Вашингтону која је ближа њиховим позицијама", нагласаио је Рашета и истакао да она није за потцењивање.

Рашета је рекао да су на конферецији виђени "тешкаши" Европе.

"Од шпанског Вокса, Алтернативе за Немачку, аустријске Партије слободе, били су ту и бивши, а надају се и будући премијери Чешке и Пољске, Роберт Фицо који је уз Орбана био можда и највећа звезда, а завршни говор давала је Кристи Ноум, секретарка за унутрашњу безбедност Сједињених Америчких Држава“, рекао је Рашета.

Слободан Зечевић је истакао да Трамп жели промену у ЕУ и свуда подржава крајњу десницу.

"Оно што је интересантно када говоримо о читавој Европи јесте да крајња десница у суштини не долази до неких револуционарних промена, али када погледате из избора у изборе, стално расте подршка крајњој десници. То је један тренд, једна појава која не може да се заобиђе по неким статистичким подацима", рекао је Зечевић.

Зашто се гласачи окрећу крајњој десници

Уколико би се тај тренд наставио у наредним годинама, наводи Зечевић, у Великој Британији ће владати Најџел Фараж, у Француској Марин ле Пен, у Немачкој АфД.

"Сада треба објаснити зашто људи гласају за крајњу десницу. Мислим да има неколико фактора као што су миграције, односно имиграција, али није само то. Народ у Европи почиње да одбацује глобализам и глобалистичку идеологију која је праћена воук идеологијом, ЛГБТ и феминистичком", сматра Зечевић.

Рашета примећује да и у Европи реторика кандидата за највише функције у држави "омекша" када дођу на власт, а као пример наводи италијанску премијерку Ђорђу Мелону.

"Сада када је на власти, њена политика више личи на класичне политике неке партије десног центра. Постала је блиска естаблишменту и Бриселу, јер када ступите на позицију као што је она премијера једне моћне европске државе, ви свакако морате водити рачуна о националним интересима. Једним делом јој се замера, али видимо да у оним круговима она не губи подршку", рекао је Рашета и њен стил промене курса упоредио са Трамповим пре и после кампање за председника САД.

Може ли Америка да интернационализује европску десницу

Све чешће се помиње уплитање Америке у изборне процесе у Европи. Директор Института за европске студије оцењује да Америка не може аутоматски некога да доведе на власт, али да је њена подршка огромна.

"Цео тај идеолошки покрет креће из САД и све је то кренуло заправо са Трампом, али не можемо рећи да те десне странке нису постојале и у државама Западне Европе. Марин ле Пен и отац ле Пен су ту деценијама, али рекао бих да се ствара једна интернационална десница", истакао је Зечевић.

Избори у претходних неколико месеци су били неизвесни, а прогнозе су да би до 2029. године могло да дође до преовладавања деснице у Европи.

"Морамо видети какви ће геополитички односи бити уколико дође до мира у Украјини, а на ситуацију ће утицати и економски фактори", рекао је Рашета.

Слободан Зечевић је закључио да за сада нико не говори о изласку из ЕУ, али да се говори о освајању европских институција и њеном преусмеравању.