Држављанство није на продају – ЕУ ставила тачку на "златне пасоше"

Мануел Делија није могао да поверује када је стигла пресуда Суда Европске уније од 29. априла.

"Мало сам вриснуо", рекао је он за Дојче веле. "Очекивао сам лоше вести." Као блогер против корупције и извршни директор малтешке организације цивилног друштва Република, дванаест година се борио против програма малтешке владе који нуди држављанство страним инвеститорима.

Малта је била последња земља Европске уније која је нудила такозване "златне пасоше". Остали програми "новац за држављанство" у Бугарској и на Кипру укинути су последњих година.

Одлука, каже он, оправдава рад његове колегинице и пријатељице Дафне Каруане Галиције, убијене малтешке новинарке која се истакла у борби против корупције и која је међу првима указивала на опасности ових програма за стицање држављанства "преко реда".

Златни пасоши само "комерцијална трансакција"

Европска комисија је 2022. покренула поступак против Малте због њене праксе доделе држављанства углавном на основу улагања у некретнине, образлажући ту одлуку ставом да примаоци држављанства ЕУ морају да покажу "стварну везу" са земљом која издаје пасош, а не само финансијску обавезу.

Највиши правни орган ЕУ утврдио је да је малтешка политика свела држављанство на "пуку комерцијалну трансакцију" и да "та пракса не омогућава успостављање неопходне везе солидарности и добре вере између државе чланице и њених грађана, нити обезбеђује међусобно поверење између држава чланица".

Делија је рекао да је има добар осећај због одлуке јер се заснива на "вредностима, принципима, солидарности" међу државама чланицама ЕУ, имајући у виду да свако ко има малтешки пасош има приступ осталим земљама Уније.

Одакле су купци малтешких пасоша?

Делија је рекао да је судска одлука "заиста потврдила оно што смо покушавали да кажемо, а то је да овај програм није оправдан пуком чињеницом да се преко њега долази до инвестиција". "Не можете одредити цену држављанства. Оно вреди много више од новца", рекао је Делија.

Од почетка програма, Делија и други посматрачи постављали су питања о томе колико су малтешке власти пажљиво проверавале услове боравка, с обзиром на то да се чинило да многи инвеститори нису заиста боравили у земљи током потребног периода. У неким случајевима није било ни јасно да ли су некретнине које су купили уопште биле погодне за становање.

Подаци које је прикупила Фондација Дафне Каруана Галиција показали су да су у 9 од 10 случајева куповине "златних пасоша" купци били кинески инвеститори. Међутим, тај број је премашио број кинеских држављана који су, према попису становништва, пријављени као резиденти Малте. То, како је навела фондација, сугерише "да барем половина њих не користи своју златну визу за боравак на Малти", што је заправо предуслов за њено добијање.

Једна врата се затварају, али друга остају отворена

Након пресуде, малтешки премијер Роберт Абела бранио је принцип "златних пасоша", наводећи да је Малта тако зарадила више од 1,4 милијарде евра. Најавио је да ће "преправити" систем како би га ускладио са одлуком суда.

"Као и увек, влада Малте поштује судске одлуке, док се у овом тренутку детаљно проучавају правне последице ове пресуде, како би се регулаторни оквир о држављанству могао ускладити с начелима наведеним у пресуди", рекао је.

Иако су купљени пасоши сада забрањени, постоје други начини за куповину уласка у шенгенску зону без пасоша. Чини се да за то постоји велико интересовање.

"Златне визе" функционишу по готово истим принципима као и програми пасоша, омогућавајући боравишне дозволе у замену за куповину некретнина или друга већа улагања.

Компанија Henley & Partners, која је посредовала у малтешком програму пасоша, тренутно наводи 31 земљу међу својим клијентима које нуде програме "боравка путем улагања". Половина тих земаља налази се у Европској унији.

"Овај програм вам и даље омогућава приступ многим слободама унутар ЕУ", напомиње Ана Тероне, саветница за политику у глобалној антикорупцијској организацији Transparency International.

Након пресуде, портпарол Европске комисије Маркус Ламерт нагласио је "озбиљну забринутост" у вези са програмима златних виза. "Такви програми повећавају безбедносне ризике, могућност прања новца, утаје пореза и корупције за целу Унију", навео је Ламерт.

Рекао је да закони ЕУ о спречавању прања новца "захтевају од држава чланица које спроводе те програме да прате ризике и уведу мере за њихово смањење".

Резолуција Европског парламента из 2022. наводи да би програми "боравка путем улагања" требало да укључују "стандарде и поступке на нивоу ЕУ за појачану дубинску анализу и ригорозне провере прошлости подносилаца захтева и порекла њиховог богатства", као и унакрсне провере у националним, европским и међународним базама података. Међутим, спровођење је препуштено државама чланицама.

Борба се наставља

Ана Тероне се нада да ће се процес који је покренут након одлуке о укидању "златних пасоша" наставити.

"Овај начин размишљања можда се може проширити и на програм златних виза", рекла је Тероне. Када је реч о солидарности и безбедности међу земљама ЕУ, сматра да је потребан заједнички напор како би се спречио улазак "корумпираних и богатих појединаца који су до новца дошли на сумњиве начине".

За Делију, као држављанина Малте, судска одлука има личну тежину и оправдава рад његове претходнице Дафне Каруане Галиције. Рекао је да ова пресуда јасно показује да је држављанство "признање уговора који постоји између појединца и државе, и јединица солидарности коју делимо како бисмо живели заједно на основу закона". "А када томе одредите неку цену, аутоматски га обезвређујете."