Истанбул – протести, оптужбе и забране

Други дан заредом, присталице опозиције и грађани окупили су се у центру Истанбула, тврдећи да хапшење Екрема Имамоглуа представља политички обрачун власти са једином особом која би на изборима могла да порази председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Становници Истанбула су на улице изашли недуго пошто је у Анкари заседао савет за националну безбедност, на којем је, како пише Хуријет, расправљано о хапшењу Имамоглуа, његовим наводним везама са курдским политичарима, те стању у Босни и Херцеговини и Појасу Газе.

Демонстранти су махали турским заставама и позивали се на политичке слободе, пролазећи поред колоне водених топова и тешко опремљених полицајаца и тврдећи да већина на улицу није изашла због подршке опозицији, већ су стали у одбрану демократије.

Имамоглу је ухапшен због корупције, након што га је тужилаштво оптужило да је купио више од 100 некретнина у највећем граду Турске. Друга оптужница га терети за тероризам, јер је пред локалне изборе одржане прошле године наводно сарађивао са забрањеним курдским организацијама.

Полиција је у његову кућу упала четири дана пре најављеног објављивања кандидатуре Имамоглуа на председничким изборима 2028. године. Без уставних промена, Ердоган неће моћи да се кандидује на тим изборима.

Турски медији наводе да је приликом претреса станова сарадника истанбулског градоначелника заплењено око 1,3 милиона долара.

Осим 117 ухапшених као део мреже Екрема Имамоглуа, иза решетака се нашло и 37 особа приведених због "провокативних постова којима се изазивају мржња и насиље".

Министар правде Јилмаз Тунч је демонстранте оптужио за политизацију хапшења Имамоглуа и ширење лажних вести у вези с акцијом правосуђа.

Присталице његове партије пак сматрају да је предност коју има у истраживањима јавног мњења једини грех Екрема Имамоглуа, који је упркос покушају централних власти да пониште изборе, на место градоначелника Истанбула изабран 2019. године.