Финиш изборне трке у Немачкој – Мерц фаворит за канцелара, у Бундестагу све више плаве боје
Мање од две недеље остало је до гласања у Немачкој, а истраживања јавног мњења у завршној фази кратке кампање показују да се до 23. фебруара бројеви неће драстично мењати. Најјача странка, демохришћани, која ће извесно бити окосница будуће владе, држи се на око тридесет одсто – доста стабилно.
Једанаест дана је остало до дана када ће семафор означити крај кампање. За Немце неуобичајено кратке. Нема неизвесности да ће будући канцелар бити Фридрих Мерц, а друга по снази странка у Бундестагу Алтернатива за Немачку.
Новинар Мирослав Стојановић сматра да ће главна битка бити вероватно у томе ко ће на мигрантској политици, као главној теми ових избора, зарадити подршку или је изгубити.
"Та битка много значи, наравно, не за Алтернативу која поуздано има 20 одсто, а ићи ће очигледно изнад. Ако иде осетно изнад 20 одсто, онда отежавате посао, рецимо, будућем канцелару, који је такође врло известан", сматра Стојановић.
Дописник Радио-телевизије Србије из Немачке Ненад Радичевић каже да анкете показују да нико, заправо, није успео да у свој табор врати садашње гласаче десничарске Алтернативе за Немачку.
"Напротив, Мерц је успео, да на неки начин, збије редове између организација и странака блиских социјалдемократама и зеленима и левици, тако да су они недавно организовали велике протесте широм Немачке у којем су тражили да се прекине скретање Немачке удесно", напомиње Радичевић.
Врла нова Немачка плаве боје
Последњи протест је био у Минхену, али АфД добија подршку и ван граница Немачке, конкретно – од Илона Маска, блиског сарадника Доналда Трампа. Прво на његовој платформи, затим у немачкој штампи, до укључења на конгресу те странке. И политичка карта Немачке све више уводи плаву боју.
Мирослав Стојановић указује да се плави готово све оно што је некада припадало Немачкој Демократској Републици, Источној Немачкој.
"Ту је њихов бастион, највише гласова добијају, али и на простору целе Немачке. То је нека врста феномена. Тако је у другим земљама које су имале тај осећај за то суверенистичко, попут Мађарске и Словачке, али Немачка то нема. Она је из разлога прошлости увек пригушивала осећај националног, а сада се усред срца такве државе јавила једна странка која више није сезонска", сумира Стојановић.
Фридрих Мерц би најрадије са либералима. Према садашњим проценама, тешко могу да прескоче изборни праг од пет одсто. Уколико се не остваре пројекције и демохришћани не освоје 30 одсто, очекиван је договор са Зеленима.
Мање вероватан био би увод у тропартијску коалицију, попут оне која се распала и довела до ванредних парламентарних избора, а коју је предводио за многе малерозни Олаф Шолц. Познаваоци предвиђају такозвану велику коалицију. Она, коју је кроз три мандата преферирала Ангела Меркел.
Ненад Радичевић сматра да леве странке немају велике шансе да формирају владу, ако се нешто драстично не промени.
"Суштински ни Фридрих Мерц, односно конзервативци то не могу уколико испуни своје више пута поновљено обећање да неће правити никакву коалицију са АфД-ом и да је та врста санитарног кордона према десничарским екстремистима и даље стоји у Немачкој. Кључно на овим изборима биће да ли ће у Бундестаг ући три странке које су ту негде око изборног цензуса око пет одсто, а то су либерали, левица и левичарска Сара Вагнер", закључује Радичевић.
И док се чека исход, Мерцова порука – неће бити лако после избора – можда најбоље показује шта чека постизборну Немачку.
Коментари