Последњи фронт на Блиском истоку, "ремпејџ" и "попај" против Хута

Девет ковчега прекривених јеменским заставама унесено је у џамију у Сани, недуго пошто су израелски борбени авиони засули пројектилима неколико објеката у престоници те државе, укључујући и локалну школу.

"Израелски непријатељи су гађали луку Ходеида и електричну централу у Сани", рекао је лидер Хута, Абдул Малик ел Хути телевизији "Ел масира", наводећи да је у експлозијама погинуло девет цивила.

Израелски напад представљао је одговор на експлозије које су изазвала два пројектила, које су Хути испалили ка Израелу дан раније. Власти у Јерусалиму навеле су да је обе ракете погодила противваздушна одбрана, али и да су крхотине пројектила пале на школу у Рамат Гану.

Хути су, пак, објавили да су њихове ракете погодиле важне и тајне мете у Израелу.

"После Хамаса, Хезболаха и пада режима Башара ел Асада у Сирији, Хути су последња преостала полуга у иранској осовини зла. Платиће озбиљну цену због напада на Израел", рекао је израелски премијер Бењамин Нетанјаху после напада.

Израелци су, у неколико налета, на циљеве око јеменске престонице послали укупно 14 борбених авиона Ф-16 и Ф-15 који су на Хуте испалили пројектиле ваздух-земља типа "ремпејџ" и "попај".

У операцији која је трајала нешто више од три часа испаљено је укупно 60 пројектила.

Био је то трећи напад израелске авијације на циљеве у Јемену, који су од почетка рата у Појасу газе 7. октобра прошле године испалили десетине пројектила на циљеве у Израелу. У експлозији дрона у Тел Авиву почетком јула, страдала је једна особа.

Битка за Црвено море

Највећи проблем, напади Хута направили су у Црвеном мору, где су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.

Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мери напуштена после отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.

Због тога је цена контејнерског превоза у последњих годину дана порасла четири пута, те сада најам контејнера из Шанга до лука у Грчкој кошта 8.700 долара.

Док су цене транспорта расле, Хути су најмање 130 пута напали теретне бродове у Црвеном мору, али су озбиљну цену платиле и власти у Египту, пошто пролаз великих теретних бродова кроз Суеци канал може да кошта до милион долараа.

Међународни монетарни фонд објавио је недавно да је Египат изгубио око 60 одсто прихода од Суецког канала.

У покушају да спрече Иран да успостави контролу над два кључна поморска пута на Блиском истоку – над Ормуским теснацом и мореузом Баб ел Мандеб – Американци су формирали коалициону флоту која је пре две седмице, на почетку мисије, имала задатак да пресреће пројектиле и беспилотне летелице који Хути из Јемена лансирају ка бродовима у Црвеном мору.

Бајден је, на тај начин, постао четврти амерички председник који је наређивао напад на Јемен, настављајући две деценије дугу неуспешну политику бомбардовања најсиромашније државе Блиског истока у нади да ће тиме зауздати снагу Хута.

Суочене са протеривањем бродова из Црвеног мора, обавештајне службе почеле су да враћају филм уназад, па се испоставило да су Хути још прошлог новембра интензивирали обуку посада глисера, увежбавали упаде на танкере и тренирали гађајући макете бродова.

Амерички напади на Хуте, баш као и у случају Хамаса у Појасу Газе, временски су се подударили са падом популарности Хута у самом Јемену, махом због свеопштег сиромаштва, недостатка хране и здравствене заштите, те скептичног погледа локалног становништва на будућност.

После експлозија америчких пројектила такви ставови просто су се распршили у облацима дима, а критичари власти Хута у Јемену нашли су се на мети напада јавности, која им је готово једногласно поручила да "умукну“.

Хутима наруку иде и чињеница да је подршка америчком плану контроле Црвеног мора прилично танка у региону, јер је Египат одбио да подржи ваздушне ударе на циљеве у Јемену, док ниједна од арапских земаља нема петљу да се сукобљава са њима, осим евентуално Уједињених Арапских Емирата.

Ипак, чини се да је идеологија око које су се Хути окупили много значајнија од претњи по поморски саобраћај, јер је њихов оснивач Хусеин ел Хути, одмах после напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године, почео радије да говори о сукобу цивилизација него о панарапској идеји.