Сиријски фронт, истурено ратиште Либија

Негде тачно у тренутку када су сиријски устаници почели маљевима да млате по бистама дојучерашњег председника Башара ел Асада у Дамаску, неколико хиљада километара западно, у либијској пустињи, присталице владе у Триполију запуцале су по ривалима из редова снага Калифе Хафтара.

Пуцњава је трајала таман толико да Русија своје држављане позове да што пре напусте Либију, али је Хафтар већ два дана касније, у петак, обећао да његове снаге неће ометати летове турске авиокомпаније "Туркиш ерлајнз". На тај начин окончан је последњи у дугом низу сукоба у којем су се на супротним странама фронта нашли борци из исте државе - Сирије.

Сиријски фронт, истурено одељење Либија

У јеку борби за превласт над Либијом, крајем 2019. године у тој држави налазило се више од 5.000 бораца из Сирије, које су Турска и Русија регрутовале из редова Сиријске националне армије и Асадове армије.

Турска је, као кључну помоћ влади у Триполију, у Либију упутиле сиријске плаћенике и дронове, а та подршка "разбила" је вишемесечну блокаду престонице Либијске националне армије, под командом самозваног "фелдмаршала" Калифе Хафтара.

Плаћеници из редова Сиријске националне армије су, међутим, почетком године масовно напустили касарне и са севера Африке се, шверцерским рутама, пребацили у Европу и Сједињене Државе.

Разлог распада плаћеничких јединица лежи у чињеници да је борцима из Сирије, међу којима је било и доста малолетника, плата са 2.500 смањена на једва 150 америчких долара.

Првобитно, плаћеници су долазили у Либију на смене које су трајале по три месеца, да би касније тај период био продужен на годину дана, што је додатно допринело расулу у тим јединицама.

Током борби, оптуживани су за пљачке, рекетирање и уништавање продавница, што локалним властима није претерано сметало све док су били спремни да се упусте у борбу са Хафтаровим снагама.

Међу Хафтаровим борцима, пак, било је и најмање 2.000 Сиријаца, који су посредством Асадове владе и организације Вагнер, за плату од око 2.000 долара, дошли да се боре у Либији.

Утицај сиријских плаћеника, на обе стране сукоба, бити прилично безначајан пре свега због логистичких проблема са којима су се њихови спонзори суочавали. Укупно на разним странама у сукобима у Либији учествовало је око 20.000 страних бораца, наводи се у извештају организације Афричке уније.

До почетка 2021. године, од када датира последњи извештај о броју погинулих сиријских плаћеника, у Либији је убијено 298 Сиријаца, од којих су 17 били малолетни.

Либија после Асада

Ривалске либијске владе, у Триполију и Бенгазију, су већ годинама ушанчене у борби за превласт, али су отворени сукоби, готово по правили, ограничени на спорадична пушкарања.

Стабилност ситуације, сматрају Либијци, махом је производ статуса кво који су, некако, успели да, својим снагама, успоставе експедициони корпуси из Турске и Русије.

Развој догађаја у Сирији, међутим, могао би да уздрма крхке договоре, пре свега јер је руским снагама додатно закомпликовао дотурање логистике у Либију, укључујући оружје и борце.

Ипак, без сиријских лука и аеродрома које је користила компанија "Чам вингс", Хафтар би могао остати без базе преко којих је "извозио" готовину, разне потрепштине и довозио илегалне мигранте, који су, делом остајали у његовој војсци, или настављали пут ка Европи.

Европска унија, која је у неколико наврата уврштавала "Чам вингс" на црну листу, процењује да илегалне миграције Хафтаровој војсци доносе милиона долара сваке године.

ЕУ и Интерпол тврде да је вредност робе која је шверцована између Либије и Сирије достизала вредност од 300 милиона долара.

Последњи сусрет на висиком нивоу између ове две стране датира из марта прошле године када се Махер ел Асад, брат сада већ бившег председника Сирије, састао са "фелдмаршалом" Хафтаром.

Управо због тога, бучна славља и пуцњаве која су у Триполију и Мисрати пратила пад Асадовог режима, изостала су у деловима Либије које контролиште Хафтар, који се последњих година профилисао као противник исламиста и џихадиста.