Доналд као рагби лопта – страх од непредвидивог Трампа у Јужној Кореји

Политички коментатори у Јужној Кореји упозоравали су пред изборе у САД да би њихова земља могла да искуси низ војнополитичких проблема у случају да се 45. амерички председник Доналд Трамп врати на ту функцију.

Ово, наравно, због тога што је он за својег првог мандата од 2017. до 2021. покушао да постигне безбедносни споразум са Северном Корејом кроз директне сусрете и преговоре са њеним лидером Ким Џонг Уном, без учешћа представника Сеула. Он је тиме на неки начин обезвредио положај владе Јужне Кореје, односно, послао поруку њеном заклетом непријатељу да је може игнорисати јер сва моћ лежи у Вашингтону.

Трамп је тада од Плаве куће (бивша резиденција јужнокорејског председника) тражио и да повећа издвајања за америчке трупе у њеној земљи.

Отуд, забринути су јужнокорејски аналитичари, Трамп, којег, чини се, привлаче снажни владари који имају (готово) неприкосновену власт, би могао да поново пожели да ступи у директни, лични контакт са севернокорејским вођом и тако поново маргинализује Сеул, или, што је још горе, заиста постигне неку врсту споразума са Пјонгјангом који би искључио Јужну Кореју и практично је оставио да се сама носи са комунистичком нуклеарном силом.

Атмосфера страха и ишчекивања

Конкретно, њих посебно брине могућност да би Трамп могао да одустане од захтева за денуклеризацију Корејског полуострва и (прећутно) призна Северној Кореји право да поседује нуклеарно оружје, под условом да Пјонгјанг прекине развој интерконтиненталних ракета које могу да досегну америчку територију. Трампу би то значило, јер би својим грађанима могао да каже да је на тај начин елиминисао озбиљну претњу по њихове животе.

Они страхују и да би Трампова влада, ради изградње поверења током тих преговора, могла да одустане од строгог спровођења санкција против Северне Кореје, па можда и реализације договора који су прошле године постигли председници Јун и Бајден да бомбардери и подморнице САД наоружане нуклеарним оружјем повремено улазе у јужнокорејски ваздужни простор, воде и базе у циљу војног одвраћања Севера и постизања равнотеже у нуклеарној моћи.

Ипак, у Јужној Кореји има и оних који сматрају да Трамп, због сукоба у Украјини и на Блиском истоку, те потребе да се посвети односима са Кином, неће имати жеље и простора да се бави Северном Корејом, бар не као приоритетним спољнополитичким питањем. По тој школи мишљења, Трампова влада ће настојати да одржи статус кво, уз повремене мање интервенције усмерене да се онемогући каприциозно, неконтролисано понашање режима у Пјонгјангу.

Постоје и политиколози који сматрају да је предвиђање да Северна Кореја неће бити приоритет за Вашингтон под Трампом у основи исправно, али да се може очекивати да би он могао да иницира преговоре са Пјонгјангом у случају да се суочи са потешкоћама у унутрашњој политици и призове незадовољство америчких грађана, како би остварио брз, релативно крупан успех који би ублажио или неутралисао то незадовољство. 

Без обзира на то шта Трамп намерава, у Сеулу посебно страхују да би сама чињеница да је он победио на изборима могла да охрабри лидера Северне Кореје да предузме провокативне кораке којима би скренуо пажњу на себе и своју државу, односно, изнуди преговоре са америчком владом. Један такав корак, који би био нарочито штетан по безбедност Јужне Кореје, била би нова (седма по реду) нуклеарна проба Севера. 

С друге стране, поједини аналитичари у Сеулу, виде и могуће добитке у чињеници да се Трамп враћа у Белу кућу. По њима, ако би Трамп реализовао своје обећање о томе да ће се посветити окончању рата у Украјини и он се заиста ускоро заврши, војнополитички значај Северне Кореје за Москву, па и Русије за Пјонгјанг, могао би да опадне, што би севернокорејски врх подстакло да се окрене развијању односа и са другим страним чиниоцима, попут Кине, Јапана или САД.

Забринутост провејава и у пословним круговима

Анксиозност у вези избора Доналда Трампа обузела је не само политикологе, војне аналитичаре и професионалне политичаре, већ и пословне људе у Јужној Кореји, пре свега компаније које су ушле у крупне инвестиције у САД.

У јужнокорејским медијима ових дана се највише говори о штети коју би могле да претрпе произвођачи електричних аутомобила "Хјундаи" и "КИА", те компаније из области електричне и електронске индустрије Самсунг, СК Хајникс и ЛГ, које се баве производњом батерија за ту врсту возила. Ово стога што би Трамп, као изразити противник електричних возила и субвенција за стране произвођаче, могао да уведе нове царине на корејске аутомобиле и делове који се увозе, те укине дотације које је америчка влада у форми Кредита за напредну производњу у склопу Закона за смањење инфлације доделила јужнокорејским фабрикама у САД које се баве производњом батерија и електричних аутомобила.

Велика већина јужнокорејских економиста и индустријалаца које су интервјуисали домаћи медији листом изражавају дубоку забринутост, прогнозирају крупну штету за наведена предузећа и траже од владе у Сеулу да се брзо ангажује на изналажењу начина да се она ограничи.

Ипак, има и оних који верују да Трамп, који је током изборне кампање најавио потпуно укидање Закона за смањење инфлације, неће бити у стању да у потпуности одстрани заоставштину Бајденове владе и неће грубо наступити против јужнокорејских компанија јер су оне уложиле чак 43 милијарде долара у САД, отворивши пуно радних места. Односно, они сматрају да ће оштрица његовог мача бити уперена на стране фирме које извозе у САД, а не на оне које су отвориле постројења на америчком тлу.

Интересантно је да има и оних јужнокорејских аналитичара који сматрају да је свако предвиђање излишно, јер је немогуће знати унапред шта ће Трамп учинити - они га пореде са рагби лоптом, јер се за њу никад не зна на коју страну ће да одскочи.