Избори у Тирингији и Саксонији - да ли је могућа победа деснице

Последња истраживања јавног мњења јавног сервиса ЗДФ уочи избора у немачкимпокрајинама Саксонија и Тирингија показују готово непромењену слику последњих недеља.

У Саксонији води Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) са 33 одсто, а следи десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) са 30 одсто.

Странке које тренутно на челу премијером Михаелом Кречемерпм (ЦДУ) чине коалициону владу - Социјалдемократска странка Немачке (СПД) и Зелени - подржава по шест одсто бирача.

Новооснована странка Савез Саре Вагенкенхт (БСВ) може рачунати с подршком од око 12 одсто. Странка Левица, некада једна од најјачих снага на истоку земље, са четири одсто овај пут не би прешла изборни праг.

Ако се након избора задрже ове вредности, на власти би могла остати садашња коалиција. Исто тако тесна већина била могућа за коалицију ЦДУ и БСВ

Тирингија – напето

У Тирингији је ситуација нешто другачија. Овде убедљиво води АфД (29 одсто) испред ЦДУ са 23 одсто. БСВ се са 18 одсто налази на трећем месту.

Странка Левица у овој покрајини са 14 одсто стоји нешто боље, али и то захваљујући досадашњем премијеру и кандидату те странке Боду Рамелову. СПД може рачунати с подршком око 6 одсто бирача. Странка Зелени према садашњим резултатима са четири одсто не би ушла у парламент.

Према овим подацима била би могућа коалиција Левице, БСВ и СПД. Могућа би била и коалиција ЦДУ, БСВ и Левице. Теоретски и коалиције АфД и ЦДУ као и АфД и БСВ. Но и ЦДУ и БСВ су искључиле сарадњу с АфД, коју у овој покрајини Канцеларија за заштиту уставног поретка води као организацију која делује против уставног поретка СР Немачке.

Нема промена након Золингена

Испитивање ЗДФ од четвртка, али и приватне станице РТЛ-а дан касније, показују један тренд: супротно очекивањима, расположење бирача није се битно променило након напада у Золингену прошлог петка када је убијено троје, а повређено десеторо посетилаца једног градског фестивала, и за шта је осумњичен један сиријски мигрант.

Но, стручњаци указују на то да су испитивања јавног мњења, посебно у овом периоду опште промене политичког пејзажа, незахвалан задатак.

"Исход избора у Тирингији и Саксонији је тешко предвидети. Суочавамо се с многим несигурностима и двоумљењима код бирача", рекао је директор демографског института "Форса" Манфред Гилнер на једној трибини крајем недеље.

Указао је и на то да су премијери у обе покрајине, и Кречмер и Рамелов, изузетно популарни и код присталица других странака. Но на крају се ипак многи одлучују за странку, а не за кандидата.

"Мислим да ћемо морати сачекати исход у недељу увече или чак коначне резултате пре него што ћемо уопште моћи да расправљамо о будућим коалицијама", закључио је Гилнер.

Миграције у првом плану

Политиколог Ханс Форлендер са универзитета у Дрездену сматра да би напад у Золингену и пре свега расправа и преокрет који се догодио протекле недеље у немачкој политици, итекако могао утицати на изборе.

Сматра да би демохришћани могли профитирати од иницијативе коју је преузео лидер опозиције у Бундестагу и председник ЦДУ Фридрих Мерц, који је канцелара Олафа Шолца (СПД) притиснуо уз зид својим захтевима за драстичне промене у односу Немачке према миграцији.

Тим више што је Шолц брзо реаговао и пристао на неке захтеве демохришћана попут драстичног смањења социјалне помоћи за избеглице које стигну у Немачку преко неке друге чланице ЕУ и тиме игноришу тзв. Даблински споразум.

Посебно се премијер Саксоније Кречмер до сада истакао по критици избегличке политике своје странке, али још више и по критици војне помоћи Украјини, што је тема која је на истоку земље важна готово као и питање илегалног усељавања. Против помоћи Украјини су и АфД и БСВ.

Избори у Саксонији и Тирингији се наравно помно прате и у Берлину. Социјалдемократско-зелено-либерална влада би се могла наћи под додатним притиском у случају да СПД или Зелени не пређу изборни праг у једној од две савезне покрајине.