Појас Газе, повратак у Хамасов метро смрти

Тела шесторице Израелаца које је Хамас отео још првог дана рата пронађена су зазидана иза бетонских елемeната једног од два велика тунела у које су израелски војници упали током протеклих 14 дана.

У подземни објекат војници су се спустили кроз десетак метара дубоку шахту, једну од стотина сличних пролаза које борци Хамаса користе како би се докопали 500 километара дуге мреже тунела прокопане испод Појаса Газе.

У сличној акцији, у уторак, Израелци су набасали на Фархана ел Кадија, лидера бедуина, који је, такође, отет 7. октобра. Припадници Хамаса коју су га чували током претходних месеци разбежали су се када су чули звук бушилица, којима су Израелци пробили пролаз у тунел. Пре бега, минирали су део тунела и лидеру бедуина оставили парче хлеба.

Рат у подземљу

Две акције Израелаца у тунелима испод Газе на најбољи начин показују колико је сложена акција "искорењивања" Хамаса, коју је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху још у октобру прошле године зацртао као кључни циљ операције у којој је, до сада, страдало више од 40.000 Палестинаца и 1.200 Израелаца.

Истовремено, ове акције доказ су ранијих тврдњи израелских и западних обавештајаца о комплексности система тунела испод Појаса Газе, чија се дужина процењује на око 500 километара, или педесетак километара више од Шангајског метроа, који је други најдужи систем подземних железница на свету.

Израелски извори наводе да се најдубљи налазе 70 метара испод темеља стамбених зграда, док је већина коридора на дубини од двадесетак метара. За разлику од модерних линија метроа, ови тунели су тек клаустрофобични пролази висине мање од два метра, односно нешто унапређени шверцерски канали којима су оружје и свакојака друга роба, далеко од очију Израелаца и мимо бројних блокада уведених последњих деценија, допремани у Појас Газе из Египта.

После 11 месеци рата, испоставило се да су тунели дужи и знатно сложенији него што су израелски обавештајци претпостављали, те да их Хамас вешто користи као скровишта, али и замке за војнике који покушавају да у њих уђу.

Иако израелска војска има огромну предност у борбама, несразмера у квалитету и квантитету оружја, на известан начин, постаје ирелевантна када се војници спусте у тунеле, неретко миниране.

Израелци су, у претходних 11 месеци, различитим тактикама покушавали да истерају борце Хамаса на површину. Неки од подземних канала су поплављени и затим запечаћени, а у тунеле су слали посебно трениране псе и роботе, који су постављали експлозив.

Акције Израелаца, који тврде да су до сада убили око 17.000 бораца Хамаса и Исламског џихада, ипак, тек су повремено неутралисале противничку страну, јер су палестинске јединице, чим би се противници повукли, поново искакали из тунела.

Хамасов метро страха

Израелски стратези су, од самог почетка последњег у низу безбројних ратова са Палестинцима, упозорили да ће управо комплекс тунела испод Газе, када коначно почне права копнена офанзива, представљати највећи изазов за десетине хиљада израелских војника паркираних тренутно уз ободе ове енклаве.

Власти у Тел Авиву тврде да су, последњих година, успеле да униште бар стотину километара ових тунела, те да ће у „Хамасов метро” упасти војска која се сматра најспремнијом за рат у урбаним срединама.

Поучена искуствима, израелска војска је још 2014. године почела обуку специјалаца за борбу у тунелима и формирала посебне јединице које, од тада, вежбају у сличним објектима. За рат у подземљу направљени су и посебни роботи, а израелска војска на дресуру је послала и псе.

Обука ових војника је појачана после 7. октобра, a тридесетак километара од Ашкелона преко ноћи никао je полигон на којем се снаге одређене за упад у Газу увежбавају за рат у насељеним местима. "Неки ће се крити у тунелима, неки у кућама. Неки ће у страху побацати униформе, али ће се неки борити до смрти“, рекао је телевизијској мрежи Си-Би-Ес шеф обуке, израелски потпуковник Мати Сечавч.

Рат у градовима сматра се једним од најсложенијих бојишта с којима се било која светска армија може суочити. У подземљу је, тврде Израелци, још горе, јер војници неће моћи да рачунају на чудеса модерне технологије попут уређаја за ноћно гађање, имаће проблема са комуникацијама, а по свој прилици мораће да носе боце са кисеоником и гас-маске.