Педесет година од оставке Ричарда Никсона и афере Вотергејт

Све је почело јуна 1972. године, када су провалници упали у седиште изборног комитета Демократске странке, који се иначе налазио у хотелу "Вотергејт", и ту поставили прислушне уређаје. Провалници су сарађивали са врхом Беле куће.

Администрација и Никсон покушавали су да прикрију овај упад и прислушкивање. Никсон је, иначе, демантовао да је уопште знао да Бела кућа покушава да прикрије скандал.

Захваљујући новинарима Бобу Вудворду и Карлу Бернстину, упад и прислушкивање доспели су у јавност. Они су написали серију текстова објављених у Вашингтон посту.

Вудворд и Бернстин су информације о случају добијали од некадашњег другог човека ФБИ-ја Марка Фелта. Налазили су се на подземном паркингу зграде у Арлингтону.

Фелт им је пружао смернице о детаљима операције прислушкивања, саботирања, шпијунирања и застрашивања демократа вођене из Никсоновог кабинета.

Серија текстова у Посту, лажи председника Никсона и његова све лошија репутација довели су до припреме за импичмент председника. Представнички дом покренуо је процес Никсоновог опозива под оптужбом да је злоупотребио власт.

Како би избегао опозив, Никсон је 9. августа 1974. поднео оставку. Наследио га је Џералд Форд.

Идентитет "Дубоког грла" један је од најславнијих неидентификованих извора у историји новинарства. Остао је тајна више од 30 година. За име "Дубоког грла" сазнало се тек 2005. године.

Откриће афере представља највећи успех истраживачког новинарства. Пост је за откриће ове афере добио Пулицерову награду.

Новинари Вудворд и Бернстин су у књизи "Сви председникови људи" изнели детаље о томе шта их је све пратило током истраживања афере.

Књига је касније преточена у истоимени филм, у ком чувене новинаре глуме Роберт Редфорд и Дастин Хофман.