Око: Атентат на Трампа – хоће ли Америка преживети

Политичка поларизација америчког друштва достигла је своје усијање. Доналд Трамп преживео је атентат на предизборном скупу у Пенсилванији. Како ће се то одразити на даљи ток кампање, да ли Трампу још више расту шансе у односу на актуелног председника Џозефа Бајдена, да ли је било знакова да ће се атентат десити, за РТС су говорили историчар Вукан Марковић, Страхиња Матејић, помоћник директора Евроазија групе из Њујорка и доцент на Факултету политичких наука Милан Крстић.

Доналд Трамп је у суботу је преживео атентат када је на њега, током говора на предизборном скупу у Пенсилванији, пуцао 20-годишњи Томас Метју Крукс.

У пуцњави је поред нападача убијен 50-годишњи ватрогасац, који је присуствовао скупу, док су још две особе тешко повређене.

Историчар Вукан Марковић каже да је, иако политичко насиље у Америци у последњих шест, седам годна расте, могућност да неко изврши атентат на Доналда Трампа без преседана.

"Имајући у виду напад на Капитол Хил 2021. године, тешко се могло претпоставити да ће неко са 100 метара неометан моћи да пуца, тако нешто се није десило раније у америчкој политици", додаје Марковић.

Страхиња Матејић, помоћник директора Евроазија групе из Њујорка сматра да ће атентат на Трампа помоћи и Џозефу Бајдену, будући да су се рефлектори склонили са њега.

"Осим паузирања кампање на пет, шест дана из куртоазних разлога, позиви демократа да се Бајден повуче сада сигурно неће уродити плодом", додаје Матејић.

Са друге стране, Матејић сматра да слика Трампа после самог атентата, где он показује виталност, може да натера гласаче који би иначе остали код куће на дан избора да ипак изађу на биралишта.

Подсећа какву је слику оставио Бајден када је на самиту НАТО-а у Вашингтону Володимира Зеленског назвао Путином.

Црни лабуд и сиви носорог

Милан Крстић, доцент на Факултету политичких наука каже да је због поларизације у друштву дошло до ситуације да се због политичких разлога употреби насиље.

Сматра да за атентат на Трампа не може да се искористи термин "црни лабуд" и да је било назнака да се тако нешто може десити, али и да се не може рећи ни да је реч о "сивом носорогу" и да би је било толико очигледно и да су сви знали.

Појаву да Трамп после атентата покушава да смири ситуацију у друштву, Крстић објашњава подсећајући да је Трамп после пуцњаве показао храброст и желео да настави говор на скупу. Како додаје, смиривање ситуације је можда и стање одложеног шока.

Марковић наглашава да су разлике између Републиканске и Демократске странке симболичке и реторичке. Однос Трампа и (левичарског сенатора из Вермонта Бернија) Сандерса, говори да оба бирачка тела могу бити екстремно десно или лево.

Државе такозваног "Рђавог појаса", где су некада доминирале челичане и гласале деценијама за демократе, подржале су републиканца милијардера са њујоршке Пете авеније, наводи Марковић.

Марковић каже да ће атентат Трампу донети уверење да је дете судбине које ће градити његову симболику.

Сматра да ће на дуге стазе атентат још више разјединити Америку. "Можда ће Трамп покушати да привуче и умереније гласаче, али ће други у Републиканској странци говорити да су демократе својом нетолеранцијом у друштву довеле до тога", додаје Марковић.

Рат Америке против саме себе

Матејић упозорава да је рат Америке саме против себе најопаснији. Очекује да ће 50 одсто грађана после избора рећи да су резултати нерегуларни.

"Подељеност бирачког тела је толика да партије већ знају да не треба да иду у неке државе и бацају новац за кампању", истиче помоћник директора Евроазије групе из Њујорка.

Крстић истиче још једну корист коју Трамп може извући.

"У контексту упада на Капитол хил 2021. године, може да се каже да је и пуцањ у Трампа, пуцањ у америчку демократију", каже доцент на Факултету политичких наука.