НАТО план одбране од хладног рата - 500.000 трупа спремно за брзо реаговање

НАТО савез остварио је најсвеобухватнији план одбране од хладног рата. То је после састанка северноатлантског Савета рекао генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг. Борбене јединице распоређене су на источном крилу, 500.000 трупа спремно је за брзо реаговање, а од чланица се очекује да у одбрану улажу више процената БДП-а. Помоћ Украјини ће у наредних годину дана износити најмање 40 милијарди долара, уз бољу координацију војне помоћи и обуке.

Завршни дан НАТО самита обележавају бројни састанци на маргинама и на главној сцени али се са нестрпљењем ишчекује завршница - обраћање јавности америчког председника Џозефа Бајдена. Прва конференција после осам месеци на којој ће новинари моћи да му поставе питања и прва после поражавајуће дебате са републиканским кандидатом, бившим председником САД Доналдом Трампом.

Изазов за Бајдена већи је тиме што долази после низа састанка између осталих и са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Дан пре завршнице НАТО самита чланице су усвојиле Декларацију која се бави и Западним Балканом. Оно што се могло чути на маргинама самита од високих НАТО званичника је да су збринути за ситуацију на Косову и Метохији која се није стабилизовала према њиховом мишљењу од прошле године и да не искључују могућност нове ескалације.

Чланице НАТО-а, њих 32 сагласиле су се око 38 тачака заједниког саопштења са НАТО самита у Вашингтону. Није то лак задатак. У америчком Институту за мир кажу, једнако је тешко као кад покушавате да наговорите 30 мачака да се крећу у истом смеру.

Западни Балкан остаје регион од стратешког значаја

У једној тачки усагласиле су став о Западном Балкану.

"Западни Балкан остаје регион од стратегијског значаја за Алијансу и она неће дозволити дестабилизацију у било ком облику. Нагласила је у документу да ће унапредити способности у региону и супротављање злонамирним утицајима страних државних или недржавних актера. Споменули су и своје ангажовање на КиМ у мисији КФОР и остају томе посвећени у континуитету у дугорочном периоду", каже Никола Лунић из Савета за стратешке политике.

Оптимисти кажу, место у извештају указује на посвећеност стабилности у региону, песимисти да слути нестабилност. Сарадња је за шефа српске дипломатије Марка Ђурћа кључна реч.

"Србија није острво, она има своју независну и самосталну политику али има и потребу да са земљама у окружењу са којима остварује 70 одсто трговинске размене гради један здрав однос поверења. То није нешто што започињем ја, нити ова Влада. Србија је чланица Партнерства за мир више деценија и у оквиру тога има један продуктиван однос", каже Марко Ђурић, министар спољних послова Србије.

У разговорима са америчким званичницима циљ је, каже, стратешки дијалог. Не само економски.

"Већ нам је та сарадња неопходна и да бисмо решили она питања око којих се не слажемо, као што је питање статуса Косова и Метохије, али које не може на позитиван начин да буде решено без активног ангажмана, не службеничког и редовног нивоа, већ највишег политичког нивоа у САД", наводи
Ђурић.

Русија претња, Кина системски изазов

На НАТО самиту, чланице су сагласне да наставе да помажу Украјини, да је Русија претња, а Кина системски изазов. Рат у Гази не помиње се ни речју. Само Блиски исток као регион од интереса за Алијансу. Први пут, говори се о могућности активирања члана 5 - заједничке одбране у случају тзв хибридрних претњи.

"Ниво хибридних претњи је достигао тај ниво који евроатлантски савез препознаје као ниво оружаних претњи. Уколико дође до тога спомиње се могућност активирања члана пет, то значи активно и офанзивно одвраћање", наводи Никола Лунић из Савета за стратешке политике.

Војни аналитичари примећују и да су по новој доктрини, три димензије рата проширене и на свемир и сајбер простор.