Анархија у Либији – држава заробљена у мрежи фудбала, плаћеника и лажног новца

Шест најбољих либијских фудбалских клубова стигло је у Италију, где ће се, са страним судијама, одиграти завршница првенства, које као и много штошта није било могуће организовати у Либији.

Завршница, у којој ће учествовати тимови са истока и запада расцепкане државе, организована је после озбиљних међународних напора, после којих је шест екипа из Бенгазија и Триполија, преко Египта, стигло у Италију.

Серија утакмица, суштински, представља прву успешну иницијативу међународне заједнице после низа пропалих покушаја да се ривалске владе у Триполију и Бенгазију приволе да омогуће одржавање председничких и парламентарних избора, и на тај начин прекину кризу која траје још од 2011. године.

Фудбал је, на тај начин, подгрејао наде емисара Арапске лиге, који су супротстављене лидере убедили да подрже заједничку прелазну владу која би омогућила одржавање избора.

Договор лидера, међутим, не значи да ће избори заиста бити и одржани, пошто су челници власти из Триполија и Бенгазија, као и маса вође локалних милиција, већ неколико пута у претходне четири године пристајали на изборне услове, да би потом оружјем растеривали чланове комисија и палили бирачка места.

Пуцњаве, оружје, плаћеници...

И недуго после новог договора, припадници ривалских милиција сукобили су се у граду Завија на истоку земље, али за сада није познат повод пуцњаве у којој је убијена једна, а рањено шест особа.

Свежи договори и пуцњаве уследили су свега неколико дана пошто су италијанске власти заплениле два кинеска дрона, која су у контејнеру, чекала да буду пребачена у Либију.

Дронови, који могу да носе и наоружање, су у царинској декларацији били заведени као турбине за ветро-парк и били су намењени снагама које предводи самозвани "фелдмаршал" Калифа Хафтар, некадашњи сарадник америчке Централне обавештајне агенције који је, временом, прешао на руску страну.

Пентагон је, истовремено, објавио да је Русија упутила око 1.800 плаћеника у Либију, управо као помоћ Хафтаровим снагама, али и као део ширег плана који укључује подршку једној од сукобљених страна у Судану.

Американци тврде да је Москва, претходних месеци, у Тобрук допремила "хиљаде тона оружја и опреме", настављајући операцију коју је од 2018. године водила организација "Вагнер".

Средином јуна, Сједињене Америчке Државе су на црну листу ставиле руску компанију "Гознак", тврдећи да је организовала штампање лажних либијских динара у вредности од милијарду долара, као и да су тим новцем финансиране Хафтарове операције.

У Либији се, како наводе амерички извори, налази и најмање 2.500 сиријских бораца, чији је долазак у ову земљу организовала Турска и који се боре против Хафтарове Владе националног јединства.

Заузврат, Либија је са Турском склопила споразум о експлоатацији гаса и нафте у либијским територијалним водама, што је разгневило Грчку и Египат, те наишло на озбиљне резерве Хафтарове фракције, која суштински влада истоком Либије.

Бескрајна криза у Либији

Либија је већ годинама подељена на два дела, при чему власти у Триполију подржавају Турска, Катар и низ западних земаља, док Хафтарове снаге, које владају истоком земље, подржавају Египат, Русија и Уједињени Арапски Емирати.

Датум одржавања избора је, међутим, немогуће предвидети, јер су најзначајнији кандидати за првог директно бираног председника Либије Гадафијев син Сејф ел Ислам, самозвани "фелдмаршал" Калифа Хафтар, Дбеиба – премијер који је обећао да се неће кандидовати, те бивши министар унутрашњих послова Фатхи Башага.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Хафтара и Сејфа ел Ислама, био на листи председничких кандидата које Вашингтон сматра "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.

Суштински, прилично разједињена међународна заједница је свесна чињенице да нема лаког решења кризе која је настала после убиства Моамера Гадафија, па могућег савезника у процесу стабилизације Либије тражи у будућем победнику председничких избора.