Четвртком у 9: Путин на европским изборима

“Гласаћемо за рат или мир у Европи - за Европу или за Путина“, “Ово су избори за демократију“, “Дан преоријентације ЕУ“ – то су само неке од изјава челника европских земаља уочи избора који су почели данас и трају три дана.

Слободан Зечевић са Института за европске студије каже да за бираче одлучујуће питање нема везе са ратом у Украјини, већ њих занима социјално-економска ситуација, инфлација, економска ситуација.

Друга тема која опседа грађане Европске уније су здравствени проблеми, односно на који начин решити проблем лечења, а у врху питања која брину грађане су миграције, односно долазак странаца у Европску унију.

“Што се тиче рата у Украјини, наравно, постоји страх од рата у Украјини, али, пре свега, ја бих окренуо то, рекао бих да постоји страх од евентуалног разбуктавања рата, од ескалације рата који би довео до проширења рата и на чланице ЕУ, и на употребу нуклеарног оружја у том рату“, рекао је Зечевић.

Рат у Украјини је, међутим, важан за актуелну председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен и земље на истоку Европе – Пољску и балтичке државе, указује Александар Митић са Института за међународну политику и привреду.

“Ових дана је прича о томе како Доналд Туск као премијер Пољске хоће да пошумљава границе са Белорусијом, са Русијом, да прави неке мочваре да би се одбранио од могуће инвазије Русије. А у суштини крије да истовремено хоће да либерализује цене енергената, струје. Не да крије, него једноставно покушава на тај начин да спинује оно што у суштини највише брине и саме Пољаке, а то је тај раст цена“, указао је Митић.

Какви су ставови левице, центра и деснице о рату у Украјини

Француски председник Емануел Макрон био је последњи западни лидер који је одржавао везу са Владимиром Путином, а претходних дана је био међу првима који је дозволио да Украјина користи оружје са запада како би гађала циљеве на територији Русије.

С друге стране, Марин ле Пен сматра да је став Макрона корак ка трећем светском рату. Она подржава само испоруке одбрамбеног оружја Кијеву.

Левичари у Немачкој предлажу да немачки политичари који се противе преговорима са Русијом буду доследни и да се питају да ли би тамо на ратиште послали своје синове. Немачка АФД, крајње десничарска странка је партија која се залаже за комуникацију са Русијом.

Страхиња Суботић из Центра за европске политике каже да то показује колико је Европски парламент комплексна творевина која поседује седам различитих групација у оквиру којих функционише преко 200 партија. Оне појединачно имају различите ставове, а опет у оквиру тих групација покушавају да их консолидују.

“Макрон је центар-центар на тој идеолошкој разини и знамо његове ставове. Ја бих рекао да његове ставове приближно деле и леви центар и десни центар. Односно, поред његових либерала и социјалиста, односно социјалдемократа и народњака, односно ЕПП. Када је Европски парламент гласао да осуди Русију, да подржи Украјину на начин који заиста захтева додатна средства, то су тај центар, леви и десни, заједно наступали како би пружили ту подршку и кохезија је ту била прилично на високом нивоу“, указао је Суботић.

Што се више удаљава од тог центра, и ставови се све више разликују. Представници крајње левице су на недавној дебати истицали да је потребно ставити све лидере за сто како би дошло до мировног решења.

“Када је у питању крајња десница, њих често, с правом или не, оптужујуда су превише били блиски Русији до почетка рата и, наравно, многе су се од њих и оградиле, поготово Марин ле Пен“, рекао је Суботић.

Подсећа да је Ле Пенова била међу најгласнијима у залагању да се АФД избаци из групације, што је велики удар за ту групацију Идентитет и демократија, јер је АФД требало да донесе велики број гласова.

Скандал који је скупо коштао АфД

Суботић подсећа на скандал који је испао са АфД-ом и његовим лидером Максимилијаном Крахом, који је рекао да нису нужно сви официри СС-а били криминалци. Уследио је одговор Путина који је рекао да у тој партији не види никакав неонацизам, а затим је Шолц одговорио да је срамота да их Путин брани.

Марин ле Пен је због тога тражила да се АфД избаци из групације.

“То је за једну Францускињу која се окренула деголизму, прилично осетљиво питање. Како да кажете да сте ви деголистичка странка, како можете да будете у истој групацији са неким ко каже да нису сви СС-овци злочинци“, навео је Зечевић.

Међутим, што се тиче Путина, он има јако добре односе са АФД-ом, а Крах је добро сарађивао са Русијом – чак је у Немачкој био оптужен да је примао средства од Кинеза и Руса.

“Путин сад неће да каже да су његови људи, односно савезници с којима он ради, нацисти. Он је ту прилично уздржан. Али оно што генерално морам да приметим, ево данас је био Дан Д, искрцавање у Нормандији. Испало је да су малтене Руси сад нацисти. Дошло је до посете Зеленског, до америчких ветерана, једна читава иконографија је направљена, а Руса нема, иако су они били основна антинацистичка сила у Европи“, указује Александар Митић.

Указује и да Олаф Шолц подржава Володимира Зеленског, који у својим јединицама има неонацистичку јединицу Азов.

Утиче ли Русија на европске изборе

Говорећи о руском утицају на европске изборе, Суботић је рекао да све велике силе имају циљ да промовишу своју агенду, своју парадигму и поглед на свет и самим тим није изненађујуће да и Русија жели да утиче на партије за које сматра да су на сличној разини њеног погледа на свет.

“То не подразумева нужно давање мита или директно утицање, али индиректна подршка или барем прикривање одређених ствари може на тај начин да очува неку спону односа. Међутим, не бих рекао да је утицај Русије у тој мери присутан да може на било који начин да поремети резултате избора“, сматра Суботић.

Целу емисију Четвртком у 9 можете погледати у видеу на почетку текста.