Кинески "Мач уједињења", или нова гужва у Тајванском мореузу

Више од 30 кинеских ратних бродова и четрдесетак борбених авиона патролирало је око Тајвана, упозоравајући на могуће последица недавних позива новог председника тог острва на одбрану независности. То други велики маневри кинеских снага у протекле две године. Нови маневри су вежба потпуне блокаде Тајвана, јављају кинески медији.

Кинески "Мач уједињења", или нова гужва у Тајванском мореузу Кинески "Мач уједињења", или нова гужва у Тајванском мореузу

"Мач уједињења", како су названи дводневни маневри, надвио се над Тајван свега неколико дана пошто је новоизабрани председник тог острва, Лаи Чинг Те током инаугурационог говора најавио да ће "одбранити демократију од кинеског притиска", што је изазвало талас оштрих реакција у Пекингу.

Свега три дана касније, кинеска војска, обалска стража, авијација и морнарица покренули су вежбу током које је Тајван у приличној мери био опкољен, док су ратни бродови неко време кружили око острва Вуки, Кинмен, Матсу и Донгин.

Када се склопи мапа подручја на којима су кинеске снаге вежбале 2022. године и у претходна два дана, може се закључити да је Пекинг у стању да, у случају потребе, веома брзо потпуно опколи Тајван.

Кинеска војска је (током вежбе "Мач уједињења") испробала нови модел блокаде Тајвана, који је изоловано острво које значајно зависи од увоза енергената. Уколико се нађе под блокадом, убрзо ће доћи до економског колапса, пише Глобал тајмс.

Пре две године, кинески маневри били су одговор на посету тадашње шефице Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси, која је на Тајван отпутовала упркос јасним упозорењима Пентагона "није најбоља идеја".

Слични маневри покренути су и годину дана касније, када је на Тајван стигао наследник Ненси Пелоси, Кевин Мекарти, који се такође састао са највишим званичницима тамошњих власти.

У последња два дана, пише кинески Глобал тајмс, бродови обалске страже по први пут су ушли у "зону ограничења" око острва Вуки и Донгин што, како је објашњено, представља јасно упозорење тајванским сецесионистима.

"Острва Вуки и Донгин налазе се око главног острва Тајван и имају велики стратешки и војни значај... Тајванска војска их сматра кључним елементом вишеслојне одбране", наводи Глобал тајмс.

Ли Си, портпарол Источне команде кинеске Народно-ослободилачке војске, рекао је да ови маневри представљају "казну" тајваним снагама и "јасно упозорење против мешања и провокација спољних снага".

Спољне снаге се, у овом случају, односе махом на Сједињене Америчке Државе, чији се бродови, стационирани на јапанском остврву Окинава, током кинеских маневара редовно налазе у стању повишене приправности.

Вашингтон, истовремено снажно војно подржава тајванске власти, али и начело "једне Кине", надајући се да ће се проблем, који овај део света потреса од када је Чанг Кај Шек 1949. године са сарадницима побегао после пораза од народноослободилачке војске Мао Це Тунга.

Чанг Кај Шекове снаге су, тада, на Тајван однеле хиљаде ремек-дела украдених из царске палате, милионе долара, никада до краја разјашњену количину злата и сребра, као и четири блиндирана аутомобила.

Осим политичке подршке, проблем у односима САД и Кине представаља и намера Вашингтона да прода гомилу савременог наоружања Тајвану, испоручи Аустралији технологију за нуклеарне подморнице и изгради нове војне базе у региону.

Амерички званичници упозорили су Тајван да не купује оружје које неће моћи да користи у случају да Пекинг покрене било какву офанзиву, попут тенкова "абрамс" које су власти овог острва пре три године платиле 2,2 милијарде долара.

Главна идеја овог упозорења лежи у чињеници да ће тајванске снаге, уколико се нађу у ситуацији да уопште користе тенкове, ионако бити осуђене пропаст.

Истовремено, Вашингтон је одложио испоруке самоходних хаубица "паладин", ракетних система "химарс" и противавионских пројектила "стингер", што је изазвало протесте на Тајвану. Вашингтон се није претерано удубљивао у разлоге одлагања, наводећи само да то "нема никакве везе са ратом у Украјини".

"На много начина, одлучност Вашингтона да ојача подршку Тајвану као део политике ограничавања кинеског утицаја подсећа на пропусте које су амерички званичници направили у вези са ширењем НАТО-а, посебно у вези са Украјином, када су све жешћа упозорења Москве падала на глуве уши у Вашингтону", упозорио је још пре две године амерички инстутут Кејто.

Како наводи овај институт, посета Ненси Пелоси могла би да представља "црвену линију" за власти у Пекингу, на исти начин на који је руски председник Владимир Путин реаговао на тврдње Вашингтона да Украјина, уколико жели, има право да се прикључи НАТО-у. "Бајденова администрација мора озбиљније да схвати упозорења Кине", наводи Институт Кејто.

Упркос упозорењима, Бајденова администрација је, у последње време, увела низ мера које Пекинг сматра изузетно непријатељским, попут рецимо увођења драконских такси на увоз кинеских електричних аутомобила, полупроводника, ретких минерала и медицинских производа. Тако су царине за електричне аутомобиле са 25 подигнуте на 100 одсто.

Осим увођења царина, Вашингтон је жестоко притиснуо савезнике, пре свих ЕУ, да крену истим путем, што је Кина оценила неприхватљивим.

Портпарол кинеског министарства привреде, Хе Јадонг је у четвртак избегао одговор на питање да ли Пекинг планира да уведе додатне царине на увоз аутомобила са Запада, али кинески медији спекулишу да би, за почетак, нова такса могла бити уведена за возила веће кубикаже.

"Кина ће узвратити ударац", пише Глобал тајмс.

субота, 15. јун 2024.
24° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије