Дојче веле: "Kомандоси убице" под плавим шлемовима УН

Понекад новинарско истраживање почиње фотографијом која на први поглед делује безазлено. У овом случају, то је један селфи. Група жена и мушкараца у униформама позира пред камером.

Према нашим истраживањима, фотографија је снимљена 2022. године, када су војникиње и војници из Египта, Бангладеша и Индонезије завршили обуку за ангажман у плавим шлемовима УН у Демократској Републици Kонго.

Разлог што фотографија уопште није безазлена јесте ћелави мушкарац који стоји у средини. Пре него што је послат у мисију УН обављао је једну сасвим другачију дужност – био је заменик директора обавештајног одељења елитних Батаљона за брзе акције (Rapid Action Bataillons, RAB) у Бангладешу.

Према истраживањима, чије су резултате прошле године објавили Дојче веле и истраживачка платформа Нетра њуз, те јединице одговорне су за убиства и мучења – и све то уз дозволу или барем уз прећутну сагласност највиших владиних службеника.

Ту оптужбу је тада бангладешко Министарство унутрашњих послова у изјави за Дојче веле и Нетра њуз категорички одбацило и оценило да је то "политички мотивисана измишљотина".

Најмање 40 припадника РАБ-а у плавим шлемовима

Бангладеш очигледно систематски у мисије УН шаље припаднике тих "командоса убица", како је те елитне јединице назвао један наш саговорник.

То су показала нова истраживања новинарског тима Дојче велеа, платформе Нетра њуз и немачког листа Зидојче цајтунг.

Месецима су новинари прегледали тајна војна документа, разговарали с различитим изворима информација у Бангладешу и УН, и анализирали профиле на друштвеним мрежама. На тај начин је идентификовано више од стотину војника, од којих је 40 у протеклих пет година најпре служило у РАБ-у, а потом су постали припадници плавих шлемова УН.

Тројица од њих посебно су привукла пажњу, јер су радили за обавештајно одељење РАБ-а, двојица чак као заменици директора.

Та тајна служба, како нам је потврђено из више извора, у Бангладешу има тајну мрежу ћелија за мучење. Више саговорника помињало је тзв. waterboarding, употребу електрошокова и симулације стрељања.

Извештај УН: Припаднике РАБ-а искључити из мисија

Бивши припадници Батаљона за брзе акције су из Бангладеша слати у мисије УН упркос томе што су постојала јасна упозорења. Тако је Одбор УН против мучења, тело састављено од независних стручњака, у свом извештају из 2019. године изразио "дубоку забринутост" због "мучења, самовољних хапшења, недокументованог држања људи у затвору и незаконитих убијања" која су починиле бангладешке снаге безбедности.

Тадашњи члан тог тела УН Јенс Модвиг каже да је Одбор изнео јасне препоруке да се припадници РАБ-а искључе из мировних мисија.

Упркос томе, сви војници које је идентификовао новинарски истраживачки тим послати су у мисије након објављивања овог извештаја. Упозорења Уједињених нација очигледно су игнорисана.

Државе саме контролишу своје снаге

Разлог за то је начин на који се регрутују људи за мисије плавих шлемова УН. Наиме, контрола и избор војника препуштени су државама које их шаљу.

Додуше, владе морају да потврде да немају сазнања о томе да су предложени војници починили злочине против човечности, али те информације се слабо контролишу. Уједињене нације, како саме наводе, углавном контролишу само највише команданте мисија и њихове заменике.

Један портпарол УН у писму упућеном Дојче велеу, Нетри њуз и Зидојче цајтунгу наводи да велика већина јединица добро обавља свој посао, али и да УН немају информације, а ни ресурсе за контролу свих учесника у мисијама.

Уједињене нације у случају Бангладеша препуштају "злочиначкој влади да проверава који официри су починили злочине", шокирано коментарише Менакши Гангули, заменица директора организације "Хјуман рајтс воч" за Азију.

Злочини РАБ-а се, тврди, у Бангладешу углавном не кажњавају. У тој земљи, како додаје Гангули, "нема интереса за позивање на одговорност за злочине против човечности".

Уједињеним нацијама недостају војници

Новинарски истраживачки тим утврдио је да су УН и те како свесне проблема, али се и оне саме налазе у дилеми.

Наиме, према подацима УН, тренутно се 65.000 војника налази у мировним мисијама у земљама попут Јужног Судана, Централноафричке Републике или у региону Kашмир.

Пре неколико деценија, већина јединица долазила је из држава као што су Финска, Kанада или Ирска, али у последње време западне земље шаљу све мање војника.

Kако је новинарима објаснио један инсајдер, у случају мировних мисија УН владе западних земаља увек морају да се запитају да ли су спремне да сносе последице. Јер, ако њихови војници погину, влада онда мора да се оправда пред истражним одбором. Државе попут Бангладеша такве проблеме немају.

Поједини припадници плавих шлемова – "прилично брутални"

Ендрју Гилмор зато и не покушава да улепшава ситуацију. "Искрено речено", каже, поједини припадници плавих шлемова "прилично су брутални". Гилмор је бивши дипломата УН.

Донедавно је био заменик генералног секретара за људска права, а сада води фондацију "Бергхоф" у Берлину која се широм света залаже за мир.

Напомиње да су понекад читави контингенти, а понекад поједини војници, пре прикључивања мисији УН били укључени у случајеве злочина против човечности.

Ипак, Гилмор брани свог бившег послодавца. Уједињене нације, каже, чине све што могу како би подстакле државе да изаберу само оне војнике који нису починили злочине. Гилмор је то у интервјуу поновио неколико пута.

Упозорава и да су Уједињеним нацијама руке везане, јер ако изврше превелики притисак, онда би државе могле да повуку своје јединице. То би угрозило читаве мировне мисије, "а онда умиру десетине хиљада људи", каже Гилмор.

Тој изјави противречи један портпарол УН. Он тврди да светска организација има довољно јединица и да би свака претња повлачењем трупа имала само ограничен ефекат.

Ипак, да постоји притисак на Уједињене нација показује пример Шри Ланке. У тој земљи, у којој се 2019. водио грађански рат, именован је нови врховни војни командант. Шавендра Силва је током рата командовао једном дивизијом, која је, према информацијама УН, била одговорна за бројне злочине против човечности.

Након великог згражавања јавности, УН су објавиле да убудуће више неће прихватати учешће Шри Ланке у мировним мисијама. Међутим, предвиђен је и изузетак – када су "операције УН изложене озбиљном оперативном ризику", каже портпарол.

Чини се да УН великодушно користе тај "изузетак": Шри Ланка је 2019. послала 687 својих војника у мисије плавих шлемова УН, а 2020, дакле након именовања Силве, било их је 665.

На крају крајева, како каже један западни политичар који је упућен у механизме функционисања УН, никога стварно и не интересује кога шаљу Бангладеш или неке друге земље. "Срећни смо што уопште можемо да пронађемо довољно војника за мисије које су често опасне", објашњава тај политичар.

Бангладеш чак планира да повећа своје учешће у мисијама УН. Један тамошњи генерал поносно је објавио да је главна команда УН Бангладешу дала да буде координатор за стварање мреже држава у Јужној Азији које желе да пошаљу своје војнике. То показује "колико смо много цењени", рекао је тај генерал.

Један портпарол УН потврдио је да Бангладеш има одређену улогу у стварању мреже, али је и додао да ниједна држава-чланица "није замољена да буде координатор".

Бројни упити које је истраживачки новинарски тим упутио владама Бангладеша и Шри Ланке, као и појединим официрима тих земаља, до сада су остали без одговора.