Генерална скупштина УН подржала државност Палестине, Американци најављују нови вето у Савету безбедности

Израелски амбасадор при УН Гилат Ердан убацио је копију Повеље УН у машину за резање папира, протестујући против резултата гласања у Генералној скуппштини, која је огромном већином гласова подржала примање Палестине у пуноправно чланство светске организације.

Примање Палестине подржале су 143 државе, девет је било против, док се 25 земаља уздржало од гласања, које суштински представља испитивање ставова чланица УН и утврђивање споремности палестинске државе да постане пуноправни члан светске организације.

У резолуцији се наводи да "Палестина треба да буде примљена у чланство" као и да Савет безбедности треба још једном размотри то питање.

Против примања Палестине у понуправно чланство УН гласали су Аргентина, Чешка Република, Мађарска, Израел, Микронезија, Науру, Палау, Папуа Нова Гвинеја и САД.

Србија је подржала ову резолуцију, а на исти начин гласали су Босна и Херцеговина, Словенија и Црна Гора. Северна Македонија, Албанија, Румунија и Хрватска су биле уздржане. 

Савет безбедности УН је, после вета Американаца, прошлог месеца одбацио предлог о пуноправном чланству Палестине у светској организацији, чему је претходило жестоко лобирање Вашингтона, који је овакав потез објаснио страхом од раста тензија, политичких проблема, али и могућности да амерички Конгрес смањи финансијску подршку Уједињеним нацијама.

Као и у Савету безбедности, Американци су и у Генералној скупштини гласали против предлога Саудијске Арабије, наводећи да проблем палестинске државности мора да буде решен директним преговорима Израела и представника Палестинаца.

Амерички представници на Ист риверу, после гласања у Генералној скупштини, најавили су да ће САД поново употребити право вета, уколико питање палестинске државност доспе на дневни ред Савета безбедности.

Упорно одбијање САД да подрже Резолуције којима се од Израела тражи хитан прекид ватре изазвао је озбиљне реакције међу масом дипломата у УН, али и међу традиционалним савезницима Вашингтона, попут Француске, која је оштро протестовала због америчке упорне подршке Јерусалиму, упркос хуманитарној трагедији у Појасу Газе.

Према Повељу УН, Генерална скупштина може одобрити примање држава у пуноправно чланство тек пошто то одобри Савет безбедности.

Нова резолуција Генералне скупштине садржи и јасну одредбу према којој се палестински случај наводи као преседан, што је производ забринутости неколико држава да би се сличан модел могао, касније, употребити у случају Приштине или Тајвана.

Усвајањем овог документа, Палестинцима ће бити омогућено да, према абецедном реду, седе међу државама чланицама, могу говорити о свим темама пред тим телом, подносити предлоге и амандмане и учествовати у конференцијама које организује УН.

Ипак, Палестинци и даље неће имати право гласа.

Палестина од 2012. године има статус посматрача у Уједињеним нацијама.

Од упада Хамаса у Израел, 7. октобра прошле године када је страдало 1.200 Израелаца, у контранападу израелске војске убијено је око 35.000 Палестинаца. Више од хиљаду људи убијено је и у сукобима Израелаца са припадницима Хезболаха око границе Либана, а неколико десетина у израелским акцијама против иранске Револуционарне гарде у Сирији.