Колико је болестан немачки образовни систем - ученици све агресивнији, наставници на ивици нервног слома

Има и оних дана када је немачкој министарки просвете све потаман. На пример онда када се додељују годишње награде најбољим наставницима, а министарка Бетина Штарк Вацингер има ту част да одржи говор добитницима Немачке учитељске награде.

То су, на пример, наставник математике који, како кажу његови ђаци, то тешко градиво уме да предаје на узбудљив начин. Или дефектолог који је у свој позоришни пројекат укључио и ученике у инвалидским колицима. Или наставник који на својим часовима користи видео-снимке које је сам направио.

Све је дакле дивно у "земљи песника и филозофа"? Па… иде некако.

Само што у протеклих неколико недеља и месеци једно истраживање за другим јасно показују да је немачком образовном систему хитно потребна – допунска настава. Прво су у ПИСА-студији у децембру немачки ђаци у математици и читању прошли лошије него икад.

Па су онда у Истраживању о младима у 2024. управо ти млади критиковали очигледне недостатке када је реч о дигитализацији у школама и указали да их то није припремило за свет рада и реалан живот.

А онда је и у такозваном Школском барометру скоро сваки други наставник (47 одсто) изјавио да је лично био сведок психичког или физичког насиља међу ученицима.

"Те резултате видимо као показатељ да је систем болестан", каже Дагмар Волф.

Та бивша наставница води Одељење за образовање Фондације "Роберт Бош" у Штутгарту, које је и анкетирало више од 1.600 наставника за Школски барометар.

"Говоримо о малтретирању, говоримо о вандализму, али и о физичким обрачунима, од којих се неки, наравно, догађају и ван школског дворишта. Чак су нам причали да су у неке од тих догађаја били умешани и родитељи. То јесте изузетак, али није да тога нема", каже Дагмар Волф.

Насиље чак и нижим разредима

Некада би било незамисливо да сенатор за образовање Берлина мора да пошаље писмо у 800 школа како би упозорио на гласине које се шире по Тиктоку о "Националном дану силовања" 24. априла, када су сексуални напади наводно дозвољени.

Па и геополитичке кризе и ратови имају утицаја. Дагмар Волф каже да наставници наводе да је повећан број насилних инцидената међу ученицима због рата у Гази и Израелу.

И преварио се онај ко је помислио да је све то проблем само са старијим ученицима – случајеви малтретирања и туча дешавали су се и међу ђацима прва четири разреда, дакле међу децом која имају од шест до десет година.

Закључак Дагмар Волф је следећи: када је у питању образовање, Немачка је држава подељена на двоје. С једне стране је више од 3.000 гимназија у којима су и услови и изазови потпуно другачији од оних других школа које првенствено похађају деца, односно млади људи мигрантског порекла, као и они, како каже Волф, "образовно угроженог порекла". А плус је ту и херкуловски задатак за све школе у Немачкој: прихватање избеглица.

"У последње две године интегрисали смо у образовни систем више од 200.000 деце из Украјине – и најмање исто толики број деце из других земаља у којима су, или велике економске потешкоће или бесни рат. Наравно да то ситуацију у школама чини много тежом него што је била пре десет година", каже Дагмар Волф из Фондације "Роберт Бош".

Изазови: мобилни телефони, последице пандемије короне

Ако желите да стекнете представу о томе како и колико се свакодневни живот у школама последњих година променио, онда најбоље да разговарате с Торстеном Милером (име је промењено). Он је социјални радник у једној средњој школи у Северној Рајни-Вестфалији и свакодневно се суочава с потребама, бригама и проблемима ученика.

У интервјуу за Дојче Веле он даје следеће објашњење за све већи стрес, исцрпљеност и недостатак самопоуздања и мотивације код младих – што су све појаве забележене у Истраживању о младима у 2024:

"Одлучујућа је, наравно, употреба мобилног телефона. То је променило начин на који комуницирамо једни са другима. Млади више причају једни о другима, него једни с другима и тако настају неспоразуми које раније нисмо имали. Плус – још увек се носимо с последицама пандемије короне, са губитком сигурности и значајним порастом броја психијатријских болести".

Вишемесечно затварање школа током пандемије сматра се највећом грешком у немачкој политици суочавања с коронавирусом: док су школе у Француској биле затворене само 56 дана, у Шпанији 45, а у Шведској 31 дан, немачки ђаци имали су онлајн-наставу више од 180 дана.

Милер уочава да је младим људима данас често "много краћи фитиљ". Да је већа вероватноћа да ће се покошкати или потући, уместо да размењују аргументе. Школа покушава томе да се супротстави тродневним курсевима о деескалацији, коју воде социјални радник Милер и његов тим.

"Преносимо знање о томе како долази до свађе и шта група или ја као појединац могу да урадим да уопште не дођем у такву ситуацију. Како функционише мобинг, односно малтретирање, које је већ сваки други или сваки трећи ученик лично доживео? На крају, кроз вежбе, развијамо заједничку стратегију за борбу против свега тога".

Како побољшати ситуацију?

Мања одељења, а исти број наставника, развијен систем асистената, појачан социјални рад и више школских психолога. То је Милеров рецепт за враћање немачких школа на прави пут. Штефан Дил би вероватно све то одмах потписао, али његов списак је много дужи. Он је председник Удружења немачких учитеља и за Дојче Веле каже:

"Потребно нам је много људи који могу да предају немачки као 'други језик', односно као страни језик. Треба нам помоћно особље у области школске психологије, асистенти у школи, људи обучени за рад с младима. Проблем је што више не успевамо тако лако да пронађемо људе, јер је демографски развој у супротности са потребама. Оне су све веће, а квалификованих радника које тражимо је све мање и мање".

И тако расте фрустрација међу наставницима, који све више морају да посредују у сукобима, уместо да држе наставу.

Резултати Школског барометра довољно говоре: према тој анкети, сваки трећи наставник се и по више дана осећа емоционално исцрпљено. Више од четвртине (27 одсто) испитаних напустило би посао у школи – иако је велика вец́ина наставника и даље задовољна својим позивом. А највећи изазов сада је – понашање ученика.

Зато је потребно више кадрова за спречавање насиља, захтева директор једне гимназије у Баварској.

Ако се прекораче одређене границе, онда помаже само политика нулте толеранције: "У једном тренутку је крај, не може више, и ми морамо да се обратимо полицији како бисмо их бар мало одвратили. То се односи и на мобинг. Па и када је у питању сајбер-мобинг, многи директори школа и те случајеве пријављују полицији" .