Палестина пред Саветом безбедности, Американци вежбају вето

Пред гласање у Савету безбедности, палестински захтев има подршку 13 од 15 чланица овог тела, што практично значи да Американци имају свега неколико часова да убеде остале дипломате да одбаце ову иницијативу.

Према рачуници пред само гласање, иницијативу за пријем Палестине у УН, изјаснили су се Алжир, Кина, Гвајана, Мозамбик, Русија, Словенија, Сијера Леоне и Малта, док је се очекује да Француска, Јапан и Кореја буду уздржани. Велика Британија, највероватније, неће гласати, док су Еквадор и САД против.

Гласање о палестинском питање, на захтев Алжира, првобитно је било планирано за петак, али је распоред Савета безбедност у последњи час измењен, па ће се 15 држава чланица овог тела вечерас изјаснити о овом питању.

Амерички "Интерсепт" тврди, позивајући се на тајне депеше, да су дипломате из САД затражиле од Еквадора да убеди Малту и Француску да гласају против пријема Палестине у УН, или ће Вашингтон "бити принуђен" да искористи право вета.

За успех палестинске иницијативе потребна је подршка девет чланица Савета безбедности, али и да ни једна од пет сталних чланица не уложи вето.

"Не мислимо да ће нас резолуција Савета безбедности довести у позицију у којој ћемо моћи да кажемо да је пројекат дводржавног решења напредовао", рекла је амбасадорка САД при УН, Линда Томас Гринфилд.

Амерички отпор пријему Палестине у пуноправно чланство УН, декларативном, у супротности је са јавно прокламованом политиком администрације Џозефа Бајдена, према којој Вашингтон подржава палестинску државност у оквиру "свеобухватном мировног решења којим би био окончан палестинско-израелски конфликт".

"Став САД је да се најбржи пут политичког решења за палестински народ треба тражити у контексту споразума о нормализацији односа Израела са суседним државама", наводи се у депеши коју је објавио "Интерсепт".

"Због тога апелујемо на вас да не подржите било какву резолуцију Савета безбедности у којој би се помињало чланство Палестине у УН", наводе америчке дипломате.

Овакав потез Вашингтона тумачи се страхом од раста тензија, политичких проблема, али и могућности да амерички Конгрес смањи финансијску подршку Уједињеним нацијама.

Американци су, 13. априла, писали и шефици еквадорске дипломатије, Габријели Сомерфелд, подсећајући је на ранији договор да Палестинцима не треба признати државност, уз молбу да у УН покуша да убеди Јапан, Кореју и Малту да поступе на исти начин.

У контексту убеђувања, помиње се и Француска.

Сомерфелд се, наводно, сложила са америчким предлогом, јер Еквадор "не жели да буде усамљен у одбијању палестинске резолуције", посебно у време у којем је већина чланица Уједињених нација жестоко критиковала еквадорске власти због упада у мексичку амбасаду у Киту.

Мексико је, од Међународног суда правде, затражио да предложи искљуичивање Еквадора из УН, јер је полиција ове државе почетком априла упала у мексичку амбасаду и ухапсила бовшег председника Хосеа Гласа.

Палестина од 2012. године има статус посматрача у Уједињеним нацијама.