Двобој на граници Либана, ширење сукоба или игра нерава

Беспилотна летелица непримећено је прелетела "плаву линију" раздвајања на Голанској висоравни и експлодирала после удара у зграду у којој су се налазили израелски војници.

У експлозији је повређено укупно 18 Израелаца, од којих се један налази у критичном стању, потврдили су дневнику Харец званичници медицинског центра Галил. Недуго затим и израелска војска је потврдила рањавање 13 резервиста, од којих је шест озбиљно повређено.

Истовремено, Канал 13 је објавио да се пре удара, у месту Араб ел Арамше нису чуле сирене које упозоравају на ваздушну опасност, али су израелски авиони недуго затим бомбардовали неколико циљева на другој страни "плаве линије".

Према снимцима напада, Хезболах је израелски положај гађао иранском беспилотном летелицом "Абабил 2" домета више од 100 километара и са бојевом главом тешком 30 килограма.

Хезболах је ове дронове чешће да користи после иранског ракетног напада на Израел протеклог викенда, од када су гађани израелски положаји ракетних система "Ајрон доум" у месту Кфар Блуб, на неколико локација у Долини Бека, те код Метуле уз северну границу Израела.

Хезболах је, одмах након напада на лансере противваздушног система у Кфар Блуму, објавио снимак на којем се види лансирање неколико пројектила и серија експлозија на месту са којег су полетели.

Израелска војска није ни потврдила ни демантовала наводе ове милиције.

Либански извори тврде да Хезболах нема намеру да изазива озбиљније сукобе на граници са Израелом, као да је због тога спуштен ниво борбене готовости јединица ове милиције на југу Либана.

Парада у Техерану, припреме у Јерусалиму

Истовремено са експлозијама дронова око израелских положаја, Иранци су на улице Техерана истерали гомиле пројектила и војника, упозоравајући директно власти у Јерусалиму да су спремни за евентуални противудар Израела.

Операција "Испуњено обећање", током које је Иран пројектилима и беспилотним летелицама засуо Израел, "показује да смо спремни", рекао је председник Ирана Ебрахим Раиси, окружем командантима војске и Револуционарне гарде.

"Евентуални напад Израела изазваће наш жесток одговор", рекао је ирански председник, свега неколико часова пошто је постао извесно да су суштински пропали покушаји западних дипломата да одврате владу Бењамина Нетанјахуа од нове ескалације.

Иако је извесно да ће Израел у неком тренутку распалити по Ирану, још увек није сасвим јасно када ће се то догодити, што оптимисте међу западним дипломатама наводи на закључак да би Јерусалим, мудрим избором мета, могао избећи да се рат из Појаса Газе прошири на читав Блиски исток.

Амерички званичини, који су претхопдних дана били у контакту са израелским лидерима, очекују да ће напад Израела на циљеве у Ирану бити ограничен, јавља телевизијска мрежа Си-Би-Ес, наводећи да Вашингтон нема информације о могућим метама и времену напада.

Израелце брине и могући ирански контраудар, јер су медији у Тел Авиву, неколико дана после салве пројектила Револуционарне гарде објављене анализе, према којима је акција од 13. априла описана као "највећи појединачни удар балистичких и крстарећих пројектила икада забележен".

Џерусалем пост је оценио да ни руски удари на Украјину ни у једном тренутку нису попримили те размере, те да је ситуација забрињавајућа пошто је Револуционарна гарда по први пут употребила нове пројектиле "Емад" са бојевом главом од око 750 килограма.

Ватромет таштине

Три милијарде долара коштао је ватромет изнад Израела од 13. априла, који је, бар накратко, задовољио сујете лидера у Техерану и Јерусалиму. Обе стране су, помпезно, прогласиле победу – Иранци тврде да су погодили све мете, док су Израелци, једнако убедљиво, обзнанили да су оборени скоро сви пројектили који су летели ка њима.

Укупно, 11 иранских пројектила продрло је кроз израелску противваздушну одбрану и погодило две ваздухопловне базе у којима је оштећен транспортни авион, споредна писта и неколико складишта. Према израелским изворима, ирански пројектили су најозбиљнија оштећења проузроковали на објектима тајне базе обавештајне службе на планини Хермон на Голанској висоравни.

Ирански ракетни напад на Израел изазвао је највећи поремећај у међународном саобраћају још од напада Ал каиде на Њујорк и Вашингтон 2001. године. Дан после обрачуна два најљућа непријатеља на Блиском истоку, оптимисти се надају да је криза прошла, те да се ни једна од страна, у догледно време, неће одлучити за сличну авантуру.

Дипломаска гимнастика, којом је ирански одговор сведен на испаљивање пројектила на Израел, трајала је пуних десет дана пошто су израелски авиони испалили ракете на конзулат у Дамаску у којем је убијено 16 особа, укључујући тројицу генерала Револуционарне гарде.

На 72 сата пред почетак напада, Иран је све околне земље обавестио да ће напасти Израел, да би власти у Техерану, преко агенција Тасним, Фарс и Ирна свету обзнанили да су беспилотне летелице полетеле ка израелским циљевима.

Иранци су, такође, 48 сати пре напада, упознали званичнике Саудијске Арабије и још неколико арапских држава о кључним детаљима и времену за велики напад на Израел, како би те државе могле да затворе ваздушни простор. Одмах затим, све те земље информације су пренеле Вашингтону и Израелу.

Прве беспилотне летелице пресретнуте су на небу изнад Ирака, а затим и изнад Сирије, Јордана и на крају Израела. Од масе пројектила, половина је, према америчким изворима, заказала још приликом лансирања или се зарила у песак успутних пустиња.