Либан, чекајући варницу која ће разорити земљу

Тројица припадника шиитског покрета Амал, кључних савезника Хезболаха, погинули су у нападу израелских авиона на седиште те организације у селу Марџајун на југу Либана, у тренутку док је говор о стању на граници са Израелом држао најутицајнији лидер у држави и кључни савезник Ирана Хасан Насралах.

"Ситуација на југу Либана је напета. Једна варница може да изазове експлозију", упозорио је лидер Хезболаха у тренутку док су његови савезници из рушевина извлачили тела још тројице својих припадника, страдалих у нападу израелске авијације.

Колико разарања Либан може да поднесе

До сада, у израелским акцијама на југу Либана убијено је око 350 припадника Хезболаха, најмање 17 бораца покрета Амал и двадесетак цивила. Истовремено, у акцијама Хезболаха, Хамаса и Исламског џихада убијено је тридесетак Израелаца, махом војника.

Од могућег и према многим прогнозама вероватног сукоба, са обе стране границе, већ је утекло око 60.000 Израелаца и око 75.000 становника места на југу Либана. Власти у Бејруту сматрају да би, уколико се Хезболах и Израел заиста сукобе, ово подручје могло напустити бар милион људи.

Колико разарања Либан може да поднесе, кључно је питање становника земље, која је за последњих пола века у шест наврата ратовала са Израелом.

Заустављање сукоба у Појасу Газе заједничка брига умерених политичара и Хезболаха, али се начини на које треба решити кризу драматично разликују.

Либан тресе већ неколико година дуга и озбиљна политичка криза, земља није у стању да изабере председника, институције се распадају и економија ове земље је на коленима. Од почетка рата Хамаса и Израела, либански бруто национални доходак пао је за четвртину.

Тензије на северној граници Израела достигле су врхунац почетком седмице, када су у нападу израелских авиона на ирански конзулат у Дамаску убијена тројица генерала Револуционарне гарде, укључујући и команданта те формације за Сирију и Либан, Мухамада Резу Захедија.

Лидер Хезболаха: Непромишљеност непријатеља – наша победа

Иран је одмах најавио одмазду, што је израелске власти натерало да повећају степен борбене готовости снага на северу земље и нове маневре бригаде "Кармели" – јединице која је учествовала у свим великим сукобима још од 1947. године. Овај пут, "Кармели" вежба на основу сценарија који укључује борбе на југу Либана.

"Непријатељи су почели да предузимају кораке страхујући од иранског одговора. Тренутак у којем ће Иран кренути у акцију је део плана битке, али када и где ће ударити зависи од имама Алија Хамнеија и иранског вођства", рекао је Насралах.

"Уз Божју помоћ, непромишљеност непријатеља ће нам омогућити да се добро припремимо за битку и победимо", рекао је лидер Хезболаха.

Речи "највећег говорника на Блиском истоку", господара рата и мира, најутицајнијег политичара у Либану и шефа "Божје партије" како га зову присталице, остале су поново далеко од проглашавања општег рата против Америке и Израела, како песимисти већ месецима очекују.

Недуго после Насралаховог говора, у ваздухопловну базу Тел Ноф на северу Израела стигао је министар одбране Јоав Галант, који је рекао да би "напад непријатеља могао стићи било када и са било које стране".

"Спремамо се да се суочимо са овом претњом", рекао је израелски министар, упозоравајући да би следеће бојно поље могле бити престонице Сирије и Либана – Дамаск и Бејрут.

"Снажнији смо, спремнији и знамо како да се заштитимо", рекао је Галант израелским ваздухопловцима у највећој бази у том делу земље.

Нове тензије, како процењује израелски дневник Хаарец, производ су теорије да је Иран предуго и без последица представљао претњу Јерусалиму, па убиство генерала Захедија представља упозорење Техерану да надаље неће моћи некажњено охрабривати Хамас и Хезболах.

Скептици пак наводе пример убиства лидера Хезболаха Абаса Мусавија 1992. године, после којег су се на мети ове организације, уз десетине жртава, нашла израелска дипломатска представништва у Јужној Америци. Мусавија је на челу Хезболаха наследио Насралах, што такође под велики знак питања ставља смисленост ове акције.

Као и у претходних шест месеци, стабилност на северу државе зависиће у највећој мери од развоја ситуације у Појасу Газе. Наставак борби, неминовно, изазиваће нестаблиност на свим потенцијалним фронтовима око Израела, укључујући Либан, Сирију и Јемен.