После 5Г мреже и Тик-тока, на мети америчких санкција и кинеска паметна возила

Крајем прошлог месеца амерички председник Џозеф Бајден дао је директиву министарки трговине Ђини Рајмондо да покрене истрагу у вези опасности која потенцијално прети од аутономних возила и формулише предлог за нову законску регулативу у вези њих, правдајући је тиме да би паметни аутомобили кинеског порекла могли да прикупе осетљиве информације о америчкој инфраструктури и грађанима.

Наиме, америчке безбедносне службе су забринуте да би ти аутомобили, ако преплаве тржиште САД, могли да прикупе мноштво података који могу да буду искоришћени и у војне сврхе.

Дакле, у безбедносном смислу, претња потиче од тога то што та возила, користећи камере, оптичке и сензоре за мерење даљине, прикупљају податке из своје околине, помоћу којих могу да израде тродимензионалне мапе улица и других локација.

Безбедност важнија од економске добити и удобности становништва

Основна намена тих података је цивилна – навигација и спречавање судара са другим возилима, пешацима и грађевинама, због чега се размењују и са другима аутомобилима и непокретним објектима попут семафора.

Међутим, у САД и, шире на Западу, последњих година преовладава тренд подређивања економског резона и добробити потрошача безбедносним питањима, нарочито када је у питању Народна Република Кина, у којем се истиче војни потенцијал производа првобитно створених за потребе обичног становништва.

Конкретно, реч је о склоности да се најразличитији кинески производи, који су по правилу јефтинији и стога популарни међу обичним становништвом, карактеришу као претња, односно, потенцијално средство за шпијунажу. Притом се као могући преступници виде не само кинеска државна предузећа, већ и приватне компаније - било стога што су биле укључене у неки пројекат централне или локалних влада, или стога што су примиле новчана давања и пореске олакшице од кинеске државе.

Штавише, поједини амерички стручњаци наводе да паметна возила могу да се искористе не само за прикупљање обавештајних података, већ и разне врсте саботажа јер се њима може управљати даљински.

Интерес домаћих фирми за блокаду кинеских производа

Наравно, тај тренд приоретизовања безбедности, који углавном диктира војни и политички врх у Вашингтону, а који је последњих неколико година поставио низ препрека и за кинеске инвестиције у саобраћајну инфраструктуру и руднике у САД и другде на Западу, за своје интересе радо користе и домаће компаније које страхују од конкуренције јефтиних и квалитетних кинеских производа и услуга.

Јапански лист који је специјализује за економска питања Никеи Азија тако пише да су иницијативу за стављање кинеских произвођача компоненти за аутономне аутомобиле на црну листа санкција покренуле америчке компаније произвођачи лидар (ласерских) сензора, који налазе примену у тим роботизованим возилима.

Њихов директни конкурент, кинеска фирма "Хесаи" држи чак 47 посто светског тржишта у тој области, прошле године активно је започела продор на америчко тржиште.

Амерички произвођачи који страхују од губитка удела на домаћем тржишту лобирали су код конгресмена, који су потом у новембру прошле године упутили писани захтев министарствима трговине, финансија и одбране да се "Хесаи" стави на њихове листе предузећа којима није дозвољен слободан рад у САД.

У томе су изгледа и успели, јер је Пентагон већ у јануару ове године ставио ту кинеску компанију, која важи за технолошког лидера који поседује квалитетније производе од америчких такмаца, на листу предузећа која су директно или индиректно повезана за кинеском армијом.

То практично значи да ће она у будућности искусити низ ограничења у вези финансирања и пословања у САД.

Амерички економисти очекују и да ће кинеска паметна возила, када отпочне њихов увоз у САД, потпасти и под режим високих царина како би се домаћи произвођачи заштитили од губитка тржишта, јер "представљају нелојалну конкуренцију" због финансијске помоћи које примају од кинеске државе.