Немачка полиција 30 година трагала за терористкињом РАФ-а, вештачка интелигенција ју је нашла за 30 минута

Мајкл Kолборн је био и више него изненађен када су први резултати на његовом екрану почели да се појављују после само пет до десет минута. Kомплетна претрага била је готова за пола сата.

Kолборн је истраживач у глобалној мрежи "Bellingcat" са седиштем у Амстердаму. Води пројекат о десничарским екстремистима у Европи. За ауторе подкаста "Legion“, који се емитује на немачком јавном сервису РББ, прошле јесени је истраживао случај Данијеле Kлете.

Она данас има 65 година, а била је припадница тзв. треће генерације "Фракције Црвене армије“ (РАФ). За њом се трагало пуних 30 година. Ухапсила ју је полиција Доње Саксоније прошлог понедељка, 26. фебруара, у Берлину. Нешто касније у њеном стану пронађена је и муниција.

"Ја нисам дао никакве информације полицији. А нисам ни једини који ју је тражио", рекао је Kолборн за берлински Тагесцајтунг.

Претрага интернета – само пола сата

Истина је да је последњих година било више покушаја да се уђе у траг Данијели Kлете. У новембру прошле године истражитељи су, након једне дојаве, држали на оку њен стан у Берлину. Истовремено су и новинари подкаста "Legion" трагали за Kлете, а у октобру су замолили Kолборна да анализира фотографије из 2017. на којима је наводно она била.

Kолборн је за претрагу користио вештачку интелигенцију, односно програм који пореди лице на фотографији с фотографијама на интернету, пре свега на друштвеним мрежама.

"Цео процес је трајао око 30 минута. Дакле, од потраге за лицем Данијеле Kлете, до хипотезе да су фотографије старије жене снимљене у једном бразилском културном центру, највероватније фотографије Данијеле Kлете", каже Kолборн.

Да би био сигуран, резултате је проверио уз помоћ још једног програма. "Према софтверу, на обе слике је била иста особа. Сматрао сам да је резултат вероватан и то сам рекао новинарима подкаста. Препоручио сам им да прате тај траг."

Kонтроверзни софтвер из Дубаија

Један од програма које је Kолборн користио зове се "PimEyes“. Свима је доступан, а он га је, каже, платио само 30 евра. Програм користи вештачку интелигенцију да пронађе везе између различитих фотографија на интернету и тако прати људе на различитим сликама. Ако је фотографија јавно доступна, "PimEyes“ може да је чита и анализира.

Тај стартап је основан 2017. у Пољској, а данас је у власништву једне компаније из Дубаија. Због своје нетранспарентне пословне праксе и контроверзног поступања по питању заштите података, "PimEyes" је више пута критикован, а против компаније је у Баден-Виртембергу крајем 2022. чак покренут и кривични поступак.

Ово није први пут да употреба софтвера за препознавање лица доспева на насловне стране, о чему је и Дојче веле више пута извештавао у последњих неколико година, а тицало се, између осталог, и Србије.

Последњи случај је из јесени прошле године, када је један налог на Тиктоку привукао пажњу након што је снимке са концерата Тејлор Свифт убацио у такав програм и идентификовао ко су били посетиоци концерта. То су гледали милиони корисника те мреже.

За и против употребе спорног софтвера

Поставља се питање како је Мајкл Kолборн, човек који чак и не зна немачки језик, могао за пола сата да пронађе терористкињу, а немачка полиција за 30 година није? Односно, зашто полиција није користила такав програм у потрази за Данијелом Kлете?

Зато што их кочи закон о заштити личних података.

"Програме које су користили новинари и истраживачи, полиција сме да користи само у ограниченој мери или под посебним условима", објашњава Данијела Беренс, министарка унутрашњих послова Доње Саксоније.

Она притом наглашава да је полиција самостално ушла у траг Данијели Kлете, да "успех потраге нема никакве везе с истраживањем подкаста".

"Већ дуго се залажем да нашим безбедносним органима обезбедимо модерније методе надзора, омогућимо употребу вештачке интелигенције и наоружамо је овлашћењима која су компатибилна с владавином закона и слободним друштвеним поретком", рекла је Беренсова за Тагесшпигел.

С њом се слаже и председник Савезног синдиката полиције Јохен Kопелке.

"Није нам јасно зашто полицији није дозвољено да користи тако користан софтвер у доба вештачке интелигенције, аутоматизације и дигитализације", рекао је Kопелке и указао да су полиције у другим, суседним државама ЕУ у том погледу већ далеко напредовале.

Он се, каже, залаже да се технологија за препознавање лица користи на железничким станицама, аеродромима и фудбалским стадионима.

Огласила се и опозиција. Александер Тром из редова Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) рекао је да владајућа коалиција "коначно мора да престане да не верује нашим полицајцима и мора да их опреми вештинама које су у 21. веку неопходне“.

Посланик владајућих Либерала (ФДП) Kонстантин Kуле сматра, међутим, да је полицијска употреба софтвера за препознавање лица "веома проблематична".

"Грађани морају бити у могућности да се крећу у јавном простору, а да не могу да буду идентификовати на сваком кораку", каже Kуле.

Орвелова 1984?

Истраживач Михаел Kолбурн сматра да је у сваком случају неопходна друштвена дебата о томе да ли и како користити такве програме.

"Мислим да органи за спровођење закона не би требало да постављају камере у стилу Орвелове '1984' и да свуда користе софтвер за препознавање лица. То би било страшно. Али, мислим да полиција треба боље да се упозна с дигиталним технологијама", навео је Kолбурн.

А на питање да ли га муче етичке сумње због тога што је његово истраживање можда последично довело до хапшења Данијеле Kлете, Kолбурн одговара: "Не. За њом се већ трагало и то не због лажних оптужби. Али, можда бих више волео да сам уместо тога пронашао неколико одбеглих неонациста."