Како је Ердоган искористио преговоре са Шведском и шта НАТО добија њеним чланством

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган потписао је ратификацију о приступању Шведске НАТО-у, чиме је завршено 20 месеци дуго преговарање између две државе. Преостала је ратификација Мађарске. Зашто је Ердоган одуговлачио са ратификацијом и шта је тиме добио? Коју корист има НАТО, а коју Шведска од чланства у Северноатлантској алијанси? Шта треба да покаже и докаже војна вежба са 90.000 учесника?

Прве конкретне назнаке да ће Шведска после 200 година војне неутралности променити своје опредељење чули смо у јулу 2022, а сада се реализацији тога значајно приближило.

Историчар Александар Животић у разговору за РТС указује на то да се ситуација на европском копну суштински променила онога дана када је почео руски напад на Украјину: само неколико дана касније Финска и Шведска су најавиле промену свог традиционалног спољнополитичког опредељења.

"То су земље са дугом традицијом неутралности. Шведска је више од 200 година била неутрална и њена неутралност је била у кругу оних неутралности које можемо назвати добровољним, док је финска неутралност била, ипак, принудног карактера и везана је за споразуме настале након Другог светског рата, пошто је била једна од поражених земаља. Просто је то било наметнуто пре свега од Совјетског Савеза и она се трудила последњих деценија да изађе из тог положаја", рекао је Животић.

Процес који (ни)је дуго трајао

Када је реч о приступању Шведске, процес није трајао дуго, ако се узме у обзир приступање неких других држава.

"Ако узмете у обзир колико су трајали преговори, колико је трајао процес приступања других земаља, то заиста није дуго. Дуго је зато што су остале земље готово експресно, у најбржем могућем процесу, одобриле то чланство, а остала је била пре свега Турска", рекао је Животић.

Многи тврде да је турски председник Реџеп Тајип Ердоган овај тренутак добро искористио за своју земљу.

"Један од разлога зашто је овај процес трајао оволико је управо тај зато што је турски председник настојао пре свега да заштити интерес и Турске, а и власт коју он оличава када су, прво, у питању политички противници, а друго, да поправи своју позицију односну на Сједињене Америчке Државе која је и те како пољуљана у време претходне администрације председника Трампа и да сада на крају процеса буде откочен тај замрзнути процес везан за набавку ловачких авиона Ф-16 у Сједињеним Америчким Државама", рекао је Ердоган.

Шта добија Шведска, а шта НАТО

Животић истиче да Шведска добија неку врсту "кишобрана".

"Ако узмете у обзир колики је НАТО, колики је војни потенцијал тог савеза, како је географски раширен, Шведска сад добија један врло важан стратегијски ослонац и, што је за њу веома важно, стратегијску дубину", рекао је Животић.

На другој страни, НАТО са уласком Шведске и Финске попуњава простор – његово северно крило на тај начин је употпуњено, тј. у односу на Русију сада се та зона додира проширила.

"На северу је граница између НАТО-а и Русије била само на крајњем северу, дакле, где се додирују Норвешка и Русија, сада дуж око 1.300 километара руско-финске границе се отвара потенцијална зона додира", указао је Животић.

У чему се огледа снага шведске војске

Шведска војска, бројчано гледано, нема велику војску, око 38.000 војника, међутим, реч је о модерној војсци, модерном ратном ваздухопловству и авионима које сами производе.

"Шведска има изузетно јаку војноиндустријску базу. Она има врло развијен систем одбране. То што војска тренутно није великог броја, не говори баш најрепрезентативније о њеној војној моћи. Дакле, та моћ се пре свега огледа у војноиндустријском комплексу. Она доноси врло снажну ваздухопловну индустрију, затим врло важну производњу различитих возила, пре свега оклопних возила", навео је Животић.

Подсећа и да, када је у питању помоћ Украјини, Шведска носи изузетно велики значај – шведски оклопни транспортери у великом броју су већ на украјинском ратишту, а у последње време се говори и о могућности испоруке шведских авиона Украјини.

"Осим тога, Шведска је најавила и повећање производње одређених средстава наоружања и војне опреме, управо за потребе украјинске армије, али и неке заједничке пројекте за јачање војноиндустријских потенцијала Украјине", рекао је Животић.

У војној вежби НАТО-а 90.000 учесника

И Шведска као кандидат за чланство ће са осталим чланицама учествовати у најављеној НАТО вежби која ће окупити 90.000 учесника. Како су званичници НАТО-а рекли, демонстрираће се сукоб са непријатељем сличне величине. Иако није званично речено, медији широм света тумаче да је у питању демонстрација одбране од Русије.

“ У овом случају је, дакле, претпостављена ситуација напада једне силе на једну од чланица НАТО-а, и самим тим проверавају се процедуре и способности за реаговање по члану 5 Северноатлантског уговора, дакле заједничке одбране угрожене чланице. Биће ангажовано 90.000 људи, само Британија ће ангажовати око 20.000 људи. Ти маневри ће се одвијати у различитим секвенцама све до јуна ове године", рекао је Животић.

Подсећа да ће се паралелно са њима одвијати и немачки национални маневри Квадрига, који ће имати четири секвенце у наредном периоду. Истовремено, под називом Змај 24, одвијаће се и маневри Пољске армије.

"Провераваће се ситуација у којој ће бити ангажован велики број јединица са тешком техником, дакле, у питању су две дивизије Пољске армије, где ће се проверавати дејство на широком простору са насилним преласком великих река и ти маневри ће такође потрајати три недеље", рекао је Животић и додаје да ће се на северу Европе одвијати још неколико независних маневара.

НАТО се суочава са критикама да оперативне способности његових снага нису на очекиваном нивоу.

"Не само што треба да провери своју способност, већ треба да пошаље одређену поруку потенцијалном противнику, али и да демонстрира својеврстан степен унутрашње кохерентности", закључио је историчар Александар Животић.