Повратак Трампа за многе у Европи је хорор сценарио, да ли су ЕУ и Немачка спремне за то

Доналд Трамп је добио предизборе код Републиканаца и у држави Њу Хемпшир. Тиме расте вероватноћа да ће управо он у новембру бити супарник председнику Џоу Бајдену, баш као и пре четири године.

Не само да анкете дају реалну шансу да се Трамп врати у Белу кућу, Њујорк тајмс пише да је у Давосу, међу политичарима и шефовима фирми, владао утисак да се светске елите већ припремају на повратак Трампа.

За многе у Европи то је хорор-сценарио .

Кристин Лагард, председница Европске централне банке, оценила је да је евентуални Трампов повратак "јасна претња“ за Европу.

Белгијски премијер Александер де Кро сматра да би у том случају "Европа више него икад могла да се ослони само на себе“.

Бивши шведски премијер Карл Билт рачуна да би са Трампом Сједињене Државе одустале од климатске политике, да би НАТО учмао, да би се Трамп састајао с "ортацима“, Путином и Орбаном, и да би се заоштрили трговински ратови.

"Европа мора да јача војно“

Како се припремити за евентуални други Трампов мандат? Суда Дејвид-Вилп, директорка берлинске канцеларије америчког Немачког Маршаловог фонда, каже да Европа најпре мора да се позабави својим војним капацитетима.

"Европа мора да постане снажан играч, војно, у конвенционалном смислу. Да буде у стању да се стара о безбедносним питањима у свом непосредном суседству“, каже она за ДВ.

Додаје да Европа мора да јача и привредно, како би истрпела евентуални Трампов протекционизам.

Немачки посланик Јирген Харт, спољнополитички портпарол посланичке групе конзервативних опозиционих Демохришћана, мисли да Немачка није спремна за повратак Трампа.

"Премало смо урадили у последње три године да помогнемо Бајдену да докаже да је стил сарадње према Европи успешнији од Трамповог стила сукобљавања. Нити смо пробали да развијемо заједничку стратегију према Кини, нити смо се држали договора кад су у питању наши издаци за одбрану. Ту се само донекле променило под притиском рата у Украјини“, каже Харт за Дојче веле.

Хоће ли Трамп напустити Украјину?

Од Трампа се чују противречне ствари о рату у Украјини. Час обећава да ће као председник за дан да оконча тај рат, час прети да ће прекинути сваку помоћ Кијеву, а час да ће послати више него што је Бајден икад слао.

Дејвид-Вилп то посматра трезвено. Каже, у обе америчке партије постоји начелна подршка за Украјину, иако се она међу републиканским конгресменима смањује.

"Без обзира ко буде победио у новембру, мислим да већина Американаца сматра да Европа треба да сноси већи део терета кад се ради о војној помоћи и обнови Украјине. Јер, то је на европском континенту“, каже она.

У европским престоницама прибојавају се и Трамповог односа према НАТО. Европски комесар за заједничко тржиште Тјери Бретон недавно је пред Европским парламентом испричао један догађај чиме је додатно продубио несигурност.

Наводно је Трамп као председник САД у једном разговору рекао шефици Европске комисије Урсули фон дер Лајен да, "ако Европа буде нападнута, никад нећемо доћи да вам помогнемо“.

Трамп већ годинама избегава да се прецизно изјасни о томе да ли би војно прискочио у помоћ партнерима у НАТО, ако би неки од њих био нападнут.

"Зависи од тога да ли нас третирају примерено“, рекао је Трамп о томе средином јануара. "Видите овако: НАТО је искористио нашу земљу, а европске земље су од тога имале користи.“

Шта је с атомским штитом?

За Јозефа Брамла то се уклапа у ширу слику. Тај немачки политиколог и стручњак за САД каже да Трамп посматра Европу као непријатеља. "У новом светском поретку постоји само једна шанса: Европа мора да наступа јединствено“, каже он.

Брамл верује да до таквог јединства у европском раштимованом хору може доћи само преко пара. "Сад треба вући велике потезе – Европа треба заједнички да се задужи, да финансијски подржи поједине чланице, а заузврат да поставља услове.“

"Парама из заједничког задуживања могли бисмо да приуштимо сопствену одбрану. Тренутно плаћамо данак Американцима. Рецимо, у САД купујемо борбене авионе Ф35 да бисмо и даље имали заштиту нуклеарног штита. Али, шта то вреди ако се Трамп врати у Белу кућу? Требало би да се припремимо и да са Француском и Пољском договоримо свеобухватну војну и економску сарадњу, која ће привући и друге европске земље“, додаје немачки стручњак.

Политичар Демохришћана Харт мисли да није реално да Трамп откаже Европи нуклеарни штит. Јер, како каже, никоме не иде у прилог да се опет распали трка у атомском наоружавању. Додаје и да садашњи нуклеарни капацитети Француске или Велике Британије нису ни близу америчким.

Харт закључује да ће се "на крају све свести на то да ми морамо да уплатимо већи финансијски допринос за ту заједничку тактику одвраћања“.

Једно је сигурно: нови избор Трампа у Белу кућу био би тежак тест, не само за прекоатлантске односе, већ и за јединство Европе.