Како се служи војска у Европи 2024. године – од софтвера за избор регрута до пећи на дрва

Финска

Једна од годинама најсрећнијих земаља на свету – Финска, никада није укидала обавезу служења војног рока. Финска има и најтранспарентнији систем – где су све информације, до најситнијих детаља доступне јавности и то на финском, шведском и енглеском језику. Имена официра, физички захтеви и начин тестирања регрута нису тајна.

Годишње око 21.000 младих Финаца одслужи војску у трајању од 165, 255 или 347 дана. Све зависи у ком роду или служби војске бораве.

Обука за војнике траје три месеца. Основна обука траје месец и по дана, а специјалистичка такође месец и по. Као и у Војсци Србије, на пример.

Постоји и сајбер служење војног рока. После основне обуке од месец и по дана, војници иду у специјалистичке центре за сајбер одбрану. У случају рата задужени су за сајбер одбрану своје отаџбине – Финске.

У касарнама Одбрамбених снага Финске војници спавају у собама са осам до 12 кревета, а купатила су заједничка. На терену, војници су смештени у шаторима за 10 до 20 особа и греје их пећ на дрва.

Званични подаци кажу да 3.000 младих уложи приговор савести и служи цивилно. Око 23 одсто младих, према критеријумима Одбрамбених снага Финске, није способно за војску.

Шведска

Једна од земаља које су вратиле војну обавезу је Шведска. Занимљиво је да су до 2010. војску обавезно служили само мушкарци, а када је обавеза враћена 2017. на регрутацију се пријављују и жене.

Међутим, обавеза је формална јер годишње од 120.000 младића и девојака који стасају за војску, нешто мање од 5.000 обуче униформу. Сви су обавезни да се пријаве на веб-портал, попуне упутнике и онда војска бира. У процес одабира улазе млади људи који су у упитнику навели да би служили војску. Тако Оружане снаге Шведске добију реално мотивисане и спремне регруте.

Војни рок траје четири до 11 месеци и онда се војници преводе у резервни састав или настављају обуку у оружаним снагама, ако желе да буду официри и подофицири.

Норвешка

Сличан хибридни систем има и Норвешка. Сви младићи и девојке који напуне 18 година попуњавају упитник. И њих је око 60.000 годишње. Затим, нешто мање од једне трећине или 17.500 младих буде позвано у регрутационе центре и војска изабере 8.500 физички најспремнијих. Од тога броја успешно заврши војну обуку око 7.500. Трећину регрута чине жене.

После војног рока који најчешће траје 12 месеци, војници прелазе у резервни састав или настављају обуку за подофицире и официре. Резервисти имају бројне привилегије приликом запошљавања у јавним службама.

Данска

Такође формално обавезни, али реално добровољни војни рок има и Данска. Млади Данци имају све информације о служењу војног рока у Оружаним снагама Краљевине Данске и где, када и како могу да се пријаве. Војни рок траје за већину регрута 8 месеци, а у појединим јединицама краљевске гарде 9 до 12 месеци.

Услови су одлични, односно постоји висок стандард у касарнама. Али су зато и психофизичке норме високе и захтевније од других војски. Званични подаци кажу да је у 2022. години од око 39.000 младих, 15.419 било способно за војску или само 40 одсто. Од тог броја, 4.717 је служило војску, а 523 цивилну службу. Поређења ради, 1999. године од 30.000 младића, 57 одсто било је способно за војску.

Естонија

Једина бивша комунистичка земља, чланица Европске уније и НАТО-а која никада није укидала војни рок је Естонија. Највећи број регрута служи осам месеци, а резервни официри, подофицири, припадници рода телекомуникација и сајбер одбране служе 11. Прва четири месеца изводи се индивудална основа и специјалистичка обука, а остатак је колективно увежбавање у оквиру конкретне војне јединице. Обука се одвија што је могуће ближе пребивалишту регрута.

После одслужења војног рока, војници се распоређују у јединице по територијалном принципу. Како би се у потенцијалном оружаном сукобу људи познавали, имали веће међусобно поверење и добро познавали терен који бране од потенцијалног агресора.

Постоји цивилна служба. Од око 6.500 младића који постану пунолетни годишње око 3.500 служи војску. Цивилна служба траје 12 месеци.

Летонија

Од 1. јануара 2024. године војска је обавезна у Летонији. Током целе 2023. постојало је добровољно пријављивање, као привикавање јавности на служење војног рока. На први позив за 300 места пријавило се 468 људи. Током целе 2022. укупно 1.239 младих Летонаца добровољно се пријавило за служење војске. Нема јавних информација које су војне потребе за људима.

За сада војска има око 6.700 униформисаних припадника и 17.400 резервиста у војним и јединицама Националне гарде. Званичан став државе јесте да неће слати војне позиве за обавезно служење све док се довољан број људи јавља добровољно.

Литванија

Још једна од ретких земаља која је укинула војну обавезу, 2010, па вратила 2015. године. Иако војна обавеза постоји, компјутерски програм који бира ко ће служити војску и мале потребе за регрутима резултирају да само мали број заиста служи војску.

Од укупно 23.000 младих Литванаца који годишње стасају за војску, само 3.500 до 4.000 служи у оружаним снагама. Послодавци добијају шестомесечну субвенцију уколико њихов запослени буде одабран за служење војске. За све регруте војни рок траје 9 месеци, а после тога већина прелази у резерву, а мањи број се активира.

Белорусија

Један од најригиднијих система има Белорусија, која никада није укидала војни рок. Укупно 45.000 младића годишње стаса за војску. Војни рок траје 18 месеци за војнике са средњом школом и 12 за високообразоване.

Према званичним подацима 2020. године, 2021. године по 6.000 младића је упућено на служење војног рока, а 2022. и 2023. по 10.000. Иако број регрута расте и даље већина не служи из разних разлога, углавном медицинских. Казна за неодазивање на позив је до пет година затвора.

Аустрија

Грађани Аустрије су 2013. године на референдуму одбили укидање обавезе служења војног рока. Последњих неколико година број војно способних је око 30.000 и у просеку 55 одсто или 16.000 служи војни рок од шест месеци, а 45 одсто или 14.000 цивилни рок од девет месеци.

После војног рока војници се преводе у резервни састав аустријске војске. Мањи број се запосли као професионални војници. Има случајева и постоји могућност да после војног рока регрут потпише уговор на три месеца рада у војсци и добија месечно плату од 3.700 евра.

Швајцарска

Једна од најјачих традиционалних вредности Швајцарске је служење војске. На референдуму 2013. Швајцарци су значајном већином одбили укидање војне обавезе. Војни рок траје 18 недеља основне обуке и додатних 18 за резервне подофицире и 22 недеље за официре. После тога млади људи су девет година резервисти, а официри и подофицири остану резервисти и до 65 године живота у складу са чином и дужностима.

Како би унапредила стање људских права, Швајцарска је од почетка 2023, уз католичке и протестантске, увела и војне свештенике за муслимане и Јевреје.

Запослени регрути добијају накнаду од шест франака дневно. Законом је забрањено дати отказ регруту или резервисти на обуци. Ко не служи војску, плаћа порез од три одсто од годишње плате и то 11 година заредом. Цивилна служба за приговараче савести траје 180 дана.

Званични бројеви кажу да годишње од 42.000 младих који напуне 18 година, 28.000 је способно за војску, а војни рок служи 16.000. И то је и више него довољно да се попуни војска која са активним припадницима и мобилисаним резервистима броји 140.000 људи.

Грчка

Најстрожи систем служења војног рока има Грчка. Оружане снаге имају сваке године око 47.000 регрута. Војни рок траје 12 месеци, цивилна служба 15 месеци. На егејским острвима војска се служи девет месеци. Скраћено служе на пример младићи у породицама са четворо и више деце, врхунски научници и регрути чији су родитељи старији од 70 година.

Војску не служе жене, монаси на Атосу, самохрани родитељи, очеви троје или више деце и здравствено неспособни за војску.

Од укупно 59.000 младих који годишње постану пунолетни, 80 одсто служи војску, а 20 чине неспособни за војску, ослобођени војне обавезе и приговарачи савести.

Кипар

Сличан и строг систем има Кипар. Нема званичних података колико има регрута и какве су конкретне дужности које обављају. Северни део острва је под турском окупацијом већ 50 година и зато нема опуштања. Национална гарда Кипра броји 12.000 војника, а годишње 5.100 младића постане пунолетно.

Војни рок траје 14 месеци и у изузетним случајевима због здравствених или породичних разлога може бити краћи. Међутим, нема података колико је војно способних и колико младих уложи приговор савести на који има право.

Турска

Иако нема много званичних података, у Турској званично обавезни војни рок траје 6 месеци. Служи се у војсци и у Жандармерији која је у миру потчињена Министарству унутрашњих послова. Регрути после одслужења прелазе у резерву или конкуришу за посао у војсци или жандармерији.

Званични подаци о броју регрута нису доступни. Медијске процене на основу интервјуа војних званичника говоре да у војсци у сваком тренутку има око 200.000 регрута. Нема података колико служи у Жандармерији. Војници не иду на борбене дужности, односно не учествују у борбама против курдских побуњеника.

Молдавија

Иако више година ради на укидању обавезе служења војног рока, Молдавија због ограничених финансија и даље позива регруте и има војну обавезу.

Војни рок траје 12 месеци и током 2023. године униформу је обукло око 2.750 Молдаваца. Како годишње 12.000 младих постане пунолетно, чињеница је да већина не служи војску и да се војска у реалности служи добровољно.

Широм Европе постоје што званичне, што незваничне иницијативе да се врати обавеза служења војног рока или да се повећа број регрута. У Србији је званично враћање војне обавезе предложио Генералштаб.

У Данској, на пример, десно оријентисане партије траже да се број регрута утростручи, а у Немачкој и Холандији постоји дебата да се због растућих тензија у свету и недовољног интересовања за униформу врати обавезно служење војног рока.