Миграција у Немачку – квалификовани радници уместо избеглица

Од 18. јануара у Немачкој је на снази закон којим се олакшава усељавање страних радника.

Најважнији елемент је увођење картице могућности (Chancenkarte) засноване на систему бодовања. Она укључује једногодишњу боравишну дозволу. За то време власници картице могу да траже посао. Услови за добијање су познавање немачког или енглеског језика, радно искуство и лична веза с Немачком.

Страни квалификовани радници убудуће ће морати да имају минималну бруто плату од око 43.800 евра годишње (до сада 58.400 евра).

Тражиоци азила који су у земљу ушли пре 29. марта 2023. године и имају квалификације и понуду за посао, моћи ће да поднесу захтев за боравишну дозволу као квалификовани радници, ако повуку свој захтев за азил. До сада су прво морали да напусте земљу, а затим поднесу захтев за радну визу из иностранства.

Свако ко долази у Немачку као висококвалификовани стручњак из неке земље изван ЕУ може да поведе супружника, децу и родитеље. Међутим, предуслов је да је егзистенција породице осигурана. Родитељи се не могу пријавити за социјалну помоћ.

Плава карта ЕУ и правило за Западни Балкан

Постојећа регулатива за квалификоване раднике с високом стручном спремом, попут плаве карте ЕУ, наставља се – проширена је листа тзв. дефицитарних занимања. Док су то пре били само математика, информатика, инжењерска занимања и медицина, сада се то односи и на фармацеуте, васпитаче и неговатеље.

Ако послодавци у Немачкој и кандидати из земаља изван ЕУ склопе тзв. уговор о признавању квалификације, страни радници ће од марта 2024. моћи да дођу и раде у Њемачкој док процес признавања квалификација траје. Боравак се може продужити до три године.

Ако желе да доведу и супружнике или малолетну децу, квалификовани радници морају доказати да их могу сами издржавати, али више не морају доказивати да располажу с довољно стамбеног простора.

Такозвано Западнобалканско правило за запошљавање радника из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Србије, КиМ сада важи на неограничено време. Од јуна 2024. годишња квота ће се удвостручити на 50.000 радника.

Више депортација

Убудуће се депортације више неће најављивати ​​унапред, а максимално трајање притвора особа које се депортирају продужује је с десет на 28 дана – а полиција добија ширa овлашћења и при претресу избегличких домова.

Предвиђају се и строже казне за кријумчаре људима, могућност претраживања телефона потражиоца азила и могућност депортације осумњичених за чланство у некој криминалној организацији чак и ако нису починили кривично дело.

Очекује се да ће се о закону у Бундестагу гласати током јануара, те да ће ступити на снагу крајем априла 2024. године.

Више споразума о враћању миграната

Грузија, Молдавија, Кенија, Колумбија, Узбекистан и Киргистан – са тих шест земаља се преговара о склапању споразума о враћању миграната. Први уговор с Грузијом потписан је средином децембра.

Осим тога, више земаља би требало да буде класификовано као сигурне земље порекла, као што је то учињено с Грузијом и Молдавијом у новембру. Тамо је онда лакше могуће враћање особа којима је одбијен захтев за азил. Влада такође жели да реактивира споразум ЕУ и Турске о поновном прихвату избеглица. Већина избеглица које долазе у Немачку су из Сирије, Авганистана и Турске.

Брже одлуке о азилу

Поступци о захтеву за азил на управним судовима у Немачкој трају у просеку 26,6 месеци. Убудуће би то требало да се знатно убрза.

Поступци за држављане земаља за које је стопа признавања мања од пет посто требало би да буду окончани за три месеца. У свим осталим случајевима – максимално шест месеци.

Мања социјална давања

До сада су тражиоци азила имали право на посебну накнаду за избеглице, а после 18 месеци право на социјалну помоћ, што је виши износ. Убудуће би се ниже накнаде за потражиоце азила примале двоструко дуже, односно 36 месеци. Осим тога, уместо досадашњег исплаћивања накнаде у готовини уводи се тзв. "Socialcard” – платна картица којом потражиоци азила могу да купују само храну и друге свакодневне потрепштине. Циљ ове мере је да се ограничи могућност слања новца родбини у домовини.