Победа Чингдеа – одржавање високе температуре у Тајванском мореузу

Kандидат владајуће Демократске прогресивне партије Лај Чингде победник је председничких избора на Тајвану. Од председничких и парламентарних избора на острву, које Kина сматра својом територијом, аналитичари у источној Азији верују да ће зависити будућност региона, могуће и светске економије. У Пекингу оцењују да резултати избора показују да владајућа странка не представља већинско јавно мњење и да неће спречити тренд поновног уједињења са Kином.

Загледан у следећу тачку могућег конфликта са глобалним последицама, свет је пратио изборе на Тајвану. А тајвански бирачи дали су трећи узастопни мандат владајућој Демократској прогресивној партији – за јачање војних и политичких веза са Вашингтоном, већу економску независност и наоружавање пацифичког острва од 23 милиона становника, чије присаједињење Kина види као историјску неизбежност.

И пре избора Пекинг је упозоравао – бирате између рата и мира, а будућег председника називао је опасним сепаратистом.

Иља Мусулин, дописник РТС-а из источне Азије каже да неки аналитичари сматрају да ће Пекинг бити забринут чињеницом да се наставља владавина ДПП.

"Та странка ће наставити да ради на свести да је Тајван посебна држава. То је опасно, јер би могло да изазове реакцију Кине можда и војну интервенцију иако су власти у Пекингу увек говориле да су за мирну реинтеграцију тог острва у уставни оквир", додаје Мусулин.

Подељеност бирачког тела

"Независност не мора да буде проглашена, јер је већ остварена", памти се изјава садашњег потпредседника, некадашњег премијера и будућег председника Тајвана Лај Чингдеа. Ипак, значајан проценат грађана Тајвана дао је глас каднидатима Kуоминтанга и Демократске народне партије, који се веза са Пекингом не одричу. У парламенту, према прелиминарним резултатима, владајућа партија губи већину.

Драгана Митровић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду сматра да то показује и значајну подељеност у тајванском друштву. "Порука која се шаље ка центрима моћи, пре свега ка Вашингтону, је да се Тајванци уздају у подршку САД, а да би огромна већина њих да се настави сарадња са Пекингом", каже Митровићева.

Од када су Маови комунисти поразили Kуоминтанг 1949. године, Тајван је водио политику – без контаката, без разговора, без компромиса. Али Kонсензусом 1992. Пекинг и Тајпеј постигли су компромис – постоји само једна Kина, ставови о главном питању су супротни, али људи путују, а економска сарадња цвета.

Kрај тог златног доба у односима проглашаван је од 2016. године од када је на власти ДПП, на путу ка барем још једном председничком мандату.

"Грађани који гласају за Куоминтанг верују да тиме доприносе ублажавању тензија и јачању екеномских будући да је Кина највећи сољнотрговински партнер Тајвана а много тајванаца живи у Кини", каже Иља Мусулин.

"Тајван је 'врућа тачка' за Кину"

Будући председник Тајвана симбол је континуитета власти којом Пекинг није задовољан, али који ће, тумачи се, свакако да прихвати. Уз демонстрацију војне моћи, али са намером да на првом месту његове становнике веже за матицу.

Драгана Митровић не сматра Тајван непосредним жариштем сукоба САД и Кине.

"Са друге стране, Тајван је 'врућа тачка' за Кину, 'велика дебела црвена линија' а за Вашингтон 'тачка глобалне доминације' која се не испушта. То ће одржавати високу температуру у Тајванском мореузу", наглашава Митровићева.

Тајван је 22. привреда света и највећи произвођач чипова на свету, који су потребни свима за све – од моблиних телефона до најмодернијег оружја.