Битка за Баб ел Мандеб, Американци бомбардовали Јемен

Америка и Велика Британија испалиле су ”томахавке” са бродова и подморница у Црвеном мору и Аденском заливу, а логистички напад су помогли Холандија, Аустралија, Канада и Бахреин.

 ”Прецизни напади су јасна порука да САД и наши партнери неће толерисати нападе на наше снаге нити ће непријатељској страни дозволити да угрози слободу пловидбе на једном од најважнијих трговачких путева”, саопштила је Бела кућа.

Недуго затим, британски министар спољних послова Дејвид Камерон ушао је у резиденцију премијера Ришија Сунака, који је после сусрета са неколицином званичника потврдио да је британска авијација учествовала у акцији у Јемену.

Осим снимака великих експлозија, из Јемена, неколико часова после напада, није било информација о евентуалним жртвама, али су званичници власти у Сани објавили да је та држава ”потпуно спремна да одврати америчко-британску агресију”.

”Окончане су обимне припреме за одговор на британску и америчку агресију”, објавио је заменик шефа управе за морал јеменске војске, генерал Абдулах бин Амер.

У америчкој операцију учествовали су авиони са носача ”Двајт Ајзенхауер”, као и борбене летелице из база на Блиском истоку. На циљеве у Јемену, најмање једна подморница испалила је крстареће пројектиле.

Према израелских изворима, бомбардована су складишта наоружања, лансери пројектила и базе из којих су претходних дана лансиране беспилотне летелице.

Америчко-британска акција уследила је упркос упозорењима неколико блискоисточних влада, од којих је најгласнија била она у Дохи, да ескалација сукоба у овом региону под сваку цену мора бити избегнута.

Свега дан раније, Савет безбедности УН изгласао је резолуцију којом се од Хута захтева да одмах прекину нападе на трговачке бродове у Црвеном мору, али без зеленог светла за евентуалне нападе на циљеве у Јемену.

Сукоб између Америке и Хута био је, суштински, питање тренутка још од 7. октобра и почетка рата у Појасу Газе, када су јеменске власти забраниле пловидбу бродовима који саобраћају ка Израелу.

Од тада, на мети пројектила из Јемена нашло се најмање двадесет трговачких бродова, од којих је ”Галакси лидер” власништво израелског тајкуна Абрахама Рамија Унгара, отет и пребачен у луку Ходеида.

Како наводе арапски медији, амерички државни секретар Ентони Блинкен је о намери САД и Британије током претходних неколико дана обавестио све званичнике блискоисточних држава са којима се састао, тврдећи да је реч о ”одбрани, а не ескалацији”.

Неколико званичника Пентагона тврди да су напади на Хуте окончани, остављајући, ипак, могућност нових удара уколико јеменске снаге наставе да угрожавају пловидбу Црвеним морем.

Међу Хутима пак нема ни трунке недоумице да ли ће наставити нападе на бродове око теснаца Баб ел Мандеб, што би напету ситуацију на Блиском истоку могло превести преко границе општег рата.

Непун дан пре америчких напада на Јемен, ирански специјалци отели су на отвореном мору танкер ”Сен Николас” са 145.000 тона нафте и преусмерили га у једну од својих лука.

Иако је прича која прати пут тог брода, који се до априла прошле године звао ”Суец Рајан”, када су га од Иранаца отели Американци, прилично сложена, аналитичари тврде да је акција Техерана заправо показна вежба да могу да контролишу два најважнија мореуза на свету – Баб ел Мандеб и Ормушки теснац.

Политички хаос и претња нападима на бродове у Црвеном мору навеле су десетак највећих бродарских компанија да привремено обуставе пловидбу овим морем и терет и посаде преусмере на 20.000 километара, или 44 дана пловидбе дужу и драматично скупљу руту која води око Рта добре наде.

Компанија "Си-Ејч Робинсон" (C.H. Robinson) већ је око Африке упутила 25 бродова, док ће истим путем пловити и белгијски власници флоте танкера "Јуронав" (Euronav), тајвански "Евергрин", норвешки "Фронтлајн", немачки "Хапаг Лојд", дански "Маерск" и медитеранска компанија "Ем-Ес-Си".

Број бродова који пролазе Суецким каналом већ је за 40 одсто мањи него годину дана раније, док се пролаз чека бар две седмице, односно двоструко дуже него у нормалним околностима.

Поморски елемент иранско-израелског сукоба, сматрају аналитичари, тек је део ширег фронта који је Техеран у последњих петнаестак година осмислио како би наоружао листом све милиције и оружане групе које за циљ имају уништење Израела – од Хезболаха у Либану, преко бројних група у Сирији и Ираку, затим Хута у Јемену и Хамаса и Исламског џихада у Појасу Газе.