Пројектили и суша, стотине бродова заробљено испред Панамског канала и у Црвеном мору

Трговачки бродови, чији су власници после серије инцидената, одлучили да надаље избегавају Црвено море, од Азије до Европе пловиће око Рта добре наде, или око 6.000 наутичких миља више него пре почетка рата у Појасу Газе.

Двадесетак успешних и скоро 80 јалових напада јеменских Хута на трговачке бродове око теснаца Баб ел Мандеб натерало је нафташе из "Бритиш петролеума" и гиганте попут "Ем-Ес-Сија", "Евергрина", "Хапаг Лојда" и "Маерска" да обуставе пловидбу Црвеним морем, што је драматично утицало на брзину и цену транспорта. "ИКЕА" је обавестила купце да ће, због компликација, транспорт трајати много дуже, док је француски "Даноне" одлучи да производе пут Азије шаље око Рога Африке.

У овом тренутку, најмање 180 великих бродова за транспорт контејнера је преусмерено на пут око Рта добре наде, или у водама ван домета јеменских пројектила и чека даље инструкције.

Овакви потези великих компанија, сматрају аналитичари, не представљају само реакцију на тренутно стање, већ стратешке планове који ће важити и током наредне године.

Претње, контрапретње и скок цена транспорта

Одмах затим, цена прекоокеанског транспорта контејнерима се учетворостручила и достигла 10.000 долара. Свега неколико седмица раније, превоз је по контејнеру коштао 2.500 долара.

Израел, чији се губици од компликовања пловидбе Црвеним морем мере у милијардама долара, упозорио је Американце да "зауздају" Хуте или ће Тел Авив бити принуђен на серију ваздушних удара против те јеменске организације.

Вашингтон је, у покушају да спречи ширење сукоба на читав Блиски исток, окупио коалициону флоту уз учешће 20 држава чији ће ратни бродови, од сада, спречавати ракетне нападе са територије Јемена.

Одбрамбени кишобран ће чинити три америчка разарача, британски ракетни разарач "Дајамонд", бродови из Бахреина, Канаде, Италије, Холандије, Шпаније и Сејшела, као и аустралијски морнари. Француска ракетна фрегата "Лангдок" ће номинално бити део ове операције, али ће остати под француском командом.

Уз разараче и корвете који плове Црвеним морем, Американци су у Аденски залив послали и носач авиона "Двајт Ајзенхауер", док се други носач авиона "Џералд Форд" налази у Медитерану. За сваки случај, у Јужном кинеском мору спреман и је трећи амерички носач авиона "Карл Винсон".

"Све земље дуж обала Црвеног мора имају обавезу да делују против америчке агресије која угрожава међународну пловидбу", рекао је лидер Хута, Ел Сајед Абдул Малик Бадр ел Дин Хути.

Задатак ових бродова, за сада, ограничен је на пресретање пројектила које Хути испаљују ка трговачким бродовима, што ће бити прилично сложена операција за број пловила који су има сада на располагању. Такође, скептици су под знак питања ставили и смисленост испаљивања више милиона долара вредних ракета-пресретача на дронове чија цена не прелази 2.000 долара.

Овако дефинисана мисија заштитних поморских снага у Црвеном мору тумачи се страховањем да би каква агресивнија акција, попут напада на базе из којих Хути лансирају пројектиле и беспилотне летелице, могла навести ову групу да угрози нафтна поља у Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима, или, чак уведе Иран у отворени сукоб са Израелом.

"У овом региону су присутне многе земље, али овај регион је наш и ми доминирамо", рекао је ирански министар одбране, Мохамад Реза Асхтиани.

Иранску доминацију, како наводе амерички обавештајци, за сада гарантује шпијунски брод "Бехшад", који пројектиле које испаљују Хути усмерава ка бродовима који се повезују са Израелом. Поред "Бехшада" је прошао и "Галакси лидер", којег су Хути 19. новембра отели и одвели пут луке Ходеида у инциденту који је покренуо велику кризу у Црвеном мору.

Осим шпијунског брода, Иран наводно дотура Хутима и информације које прикупља сателит "Нур" лансиран пре скоро четири године.

Уместо ракета, суша - гужва пред Панамским каналом

И на другом крају света, у Панамском каналу поморски саобраћај је драматично успорена, али из сасвим других разлога. Због суше, капацитет овог канала је са 36, смањен на 22 брода дневно.

До фебруара, Панамским каналом ће моћи да прође свега 16 бродова дневно, док ће остали бити преусмерени на 13.000 километара дужи пут око Огњене земље.

Прошле године, Панамским каналом прошло је 14.000 бродова који се робу из Азије превозили до источне обале Сједињених Америчких Држава, или даље ка Европи.

Али, будућност саобраћаја је под великим знаком питања, јер бродови плове уским каналом 26 метара изнаад нивоа мора, који се пуни водом из језера Гатун и оближњег резервоара. Вода се затим испушта у море.

Из ова два извора, водом се снабдева и 4,3 милиона становника Панаме, па је изостанак киша и смањен ниво у језеру и резервоару натерао власти ове две државе да балансирају између потреба становништва и међународних обавеза. Додатне проблеме изазвала је и одлука панамских власти да по цени од четири милиона долара дозволе "прескакање реда" за улазак у канал.

Због тога, известан број трговачких ланаца на источној обали САД обавестио је купце да њихови божићни поклони, највероватније, ове године неће стићи на време.

Ситуација у Панамском каналу се, сигурно, неће поправити у неколико наредних месеци, пошто ће водостај на језеру Гатун у марту и априлу, како се очекује, бити на најнижем нивоу у историји због чега ће бити додатно смањен саобраћај овим каналом.

Када је изграђен 1914. године, сматран је симболом победе човека над природом. Више под века касније, раст нивоа мора и температура прети да у потпуности поништи овај опис.

Недостатак воде у Панамском каналу и страх од пројектила у Црвеном мору прете да поморски саобраћај преусмере на путеве које су, пре много векова, открили Фернандо Магелан и Васко де Гама. Или како је то описао овај први - "Море је ужасно и страшне су олује, али те препреке никада нису биле довољан разлог за останак на обали".