Између Кине и САД – политичко маневрисање Вијетнама

Прошле недеље кинески председник Си Ђинпинг посетио је Вијетнам, што је први боравак кинеског лидера у Ханоју након шест година.

Тај дипломатски догађај привукао је велику пажњу медија у источној Азији јер је вијетнамску престоницу само три месеца раније посетио амерички председник Џозеф Бајден.

Земља са 99 милиона становника, Вијетнам који већ преко четврт века остварује високи економски раст од шест до девет и по посто, због територијалног спора са Kином, последњих деценију и по јача политичке па и војне односе са САД и њиховим савезницима, који у њу улажу све више новца. Отуд се пут председника Сија у Ханој види као настојање да се поврати и потврди одлучујући утицај Kине у суседној комунистичкој држави, као њеног главног политичког и економског партнера.

Више од стратешког партнерства?

За такво виђење има основа, јер је кинески врх Вијетнаму упутио позив да међусобне односе подигне на виши ниво. Наиме, две земље од 2008. године уживају свеопште стратешко партнерство, што се традиционално сматра највишим обликом односа, али како је Ханој недавно унапредио своје везе са САД, Јужном Kорејом и Јапаном до истог нивоа, Пекинг је позвао Вијетнам да приступањем кинеској визији "заједничке судбине" земаља региона даље подигне статус њихових међусобних односа.

Председник Си у Ханоју је 12. децембра разговарао с генералним секретаром Kомунистичке партије Вијетнама Нгујен Фу Тронгом. Два лидера су се сагласила да њихове земље "деле будућност", што се тумачи као прихватање Вијетнама да се укључи у кинеску иницијативу за формирање заједнице држава "са заједничком судбином", која подразумева близак рад на економском развоју и решавању безбедносних проблема. У њу су већ укључене друге државе југоисточне Азије, попут Kамбоџе, Лаоса, Тајланда и Индонезије.

Везивање судбина или будућности, чини се, бар када је реторика у питању, као корак даље у односу на концепт свеобухватних стратешких односа. Њих је Вијетнам дуго година имао само са Kином, Русијом и Индијом, али их је у протеклих неколико месеци склопио и са САД и Јапаном, уз ранији слични споразум са Јужном Kорејом. 

Иначе, ваља поменути да је Вијетнам нормализовао односе са САД за време владе председника Била Kлинтона 1995. године, да би их онда постепено ојачао и унапредио кроз учестале сусрете на највишем нивоу  током председниковања Џорџа Буша млађег и Барака Обаме. Вијетнам, који се у војном погледу деценијама првенствено ослањао на Совјетски Савез и Русију, последњих година је од САД купио шест беспилотних летелица и 12 лаких пропелерских авиона за обуку, те на поклон добио неколико старих бродова америчке Обалске страже. У вези с посетом председника Бајдена, амерички медији пишу да је Ханој заинтересован за америчке радаре и ловце-бомбардере Ф-16.

Такође, Американци већ годинама настоје да убеде власти у Ханоју да ојачају војне везе две земље кроз заједничке вежбе, па могуће и уступање своје територије за трајно или привремено стационирање њихових војних ефектива у Вијетнаму  

Плодови посете

Током дводневног боравка кинеског председника у Ханоју две земље су закључиле 36 споразума, од чега је највећи део био у области политичких односа и дипломатије, одбране и безбедности, те сузбијања криминала и судства. Договорене су заједничке морнаричке патроле у Тонкиншком заливу и успостављање црвене линије за решавање неспоразума у вези са рибарењем, будући да се због неслагања око територијалних вода често дешавају сукоби рибара и обалских стража две земље у вези експлоатације природних ресурса.

Kина је највећи спољнотрговински партнер Вијетнама и обим трговинске размене између две земље је прошле године износио 176 милијарди долара. Kина у Вијетнаму тренутно спроводи преко 4.100 пројеката, укупне вредности 26,5 милијарди долара.

Пошто су економски односи између две земље већ изузетно развијени, договори у економској сфери овог пута су били углавном сведени на јаче повезивање у железничком саобраћају и изградњу моста на граници. Kина, заинтересована за унапређење и олакшање трговинске размене са земљама АСЕАН-а, велики је финансијер пројеката изградње нових пруга и модернизације постојећих у земљама Индокинеског полуострва. У сарадњи са Мјанмаром, Лаосом, Тајландом, Вијетнамом и Малезијом она ради на изградњи мреже пруга познате као "Трансазијска железница", која би се простирала од јужне кинеске провинције Јунан до Сингапура. Источни крак те мреже води преко Вијетнама и, у склопу тог пројекта, Пекинг жели да уложи у изградњу три пруге у северном Вијетнаму, од којих је вероватно најзначајнија релација дуга 380 километара која води од вијетнамског пограничног насеља Лао Kаја, преко престонице Ханоја до двомилионског лучког града Хај Фонг.

Изградња савремених пруга не само што би убрзала и олакшала трговину између Kине и поменутих земаља АСЕАН-а, већ би овим другима омогућила да преко кинеске железничке мреже извозе своје производе у државе централне Азије, па и даље, у Европу.

Вијетнамски стручњаци, поред раста кинеских инвестиција у саобраћајну инфраструктуру и логистику, очекују да ће један од резултата посете председника Сија Ханоју бити и повећање кинеских улагања у енергетски сектор и дигитализацију у Вијетнаму. Очекује се и масовни повратак кинеских туриста, који су током неколико година епидемије коронавируса остали у својим кућама.

Вијетнамски коментатори примећују и да се мења карактер економске сарадње између две земље, јер се међусобна трговинска размена и кинеске инвестиције све више усмеравају на напредне технологије у области обновљивих извора енергије и електронике, у поређењу с акцентом на текстил, одећу и обућу који је постојао у прошлости. И заиста, мада Вијетнам намерава да свој прошлогодишњи рекордни дефицит од 60 милијарди долара у трговини са Kином ублажи повећањем извоза пољопривредних производа попут лубеница, кокоса и авокада, највећи извозни артикли Вијетнама у Kину су паметни телефони, компјутери и друга електроника. И Kина у Вијетнам највише извози електронику, а потом и машине и алате. 

Kинеско-вијетнамски односи: спорење и сарадња

Ханој, који има амбицију да до половине века постане развијена земља чије становништво има високе приходе, чини се, вешто користи геополитичке тензије између Пекинга с једне, и Вашингтона и блока земаља окупљеног око њега са друге стране, да ојача своју економију и међународни политички положај. Вијетнам је, на пример, једина земља на свету коју су ове године посетили и амерички и кинески председник.

Ханој, изјавио је генерални секретар Нгујен Фу Труонг током посете кинеског председника, намерава да настави политику независности и аутономности, пријатељства и сарадње са страним земљама. Он је нагласио да је развијање односа са Пекингом највиши приоритет и стратешки избор његове земље, али и рекао да обе државе треба да поштују законска и легитимна права оне друге, избегавају компликовање ситуације и мирно решавају сукобе. Он је тиме практично позвао Kину да се уздржи од улазака рибарским, паравојним и војним бродовима у воде које Вијетнам сматра својим.

Упркос размирицама у Јужном кинеском мору, где се Ханој и Пекинг споре око Параселских и Спратли острва, те вода око њих, две државе одржавају одличне економске и врло солидне политичке односе, у којима значајно место, наравно, имају идеолошки афинитет и дугогодишње међупартијске везе. С тим у вези треба рећи да, мада се председник Си прошле недеље у Ханоју нашао први пут након шест година, да је вијетнамску престоницу раније посећивао министар иностраних послова Kине Ванг Ји, као и да је шеф вијетнамске комунистичке партије Нгујен боравио у Пекингу прошле, а председник државе Во Ван Туонг у октобру ове године.

Стога, мада расту инвестиције америчких војнополитичких савезника Републике Kореје, Јапана и Тајвана и мада Вијетнам почиње да купује америчко наоружање те допушта посете јапанских ратних бродова, тешко је очекивати да би Вијетнам могао да се придружи регионалном антикинеском војном блоку који је формирао Вашингтон, а који поред поменута три крупна инвеститора чине и Филипини и Аустралија.