Уједињене нације – Члан 99 за прекид рата у Појасу Газе, или потез очајника

Безмало 20.000 мртвих и једно писмо генералног секретара Уједињених нација било је потребно да најмоћније тело светске организације почне да се хвата укоштац са последицама рата који већ пуна два месеца тресе Израел и Појас Газе, претећи да запали читав Блиски исток.

"Не можемо да чекамо", написао је Гутерес, тражећи хитни прекид ватре, јер "ситуација у Израелу и окупираним палестинским територијама може појачати постојеће претње по међународни мир и безбедност".

Гутересова одлука да искористи једини механизам који му, као шефу УН гарантује извесну дозу независности у односу на велике силе, производ је низа проблема који су се појавили после почетка рата у Израелу 7. октобра, укључујући озбиљне сукобе Израелаца и либанског Хезболаха, претњи проиранских милиција у Ираку, те серије напада јеменских Хута на бродове у Црвеном мору.

Готово истовремено, 27 хуманитарних организација, укључујући и неколико агенција УН упозорило је да је ситуација у Појасу Газе катастрофална, те да је моментални прекид ватре неопходан како би се обезбедио сталан доток помоћи.

Блиски исток на ивици хаоса, међутим, није био довољно снажан мотив да се Савет безбедности уједини у позивима на прекид ватре, иако је очување мира и безбедности главни задатак овог тела.

Израел је, поново, жестоко реаговао на став генералног секретара УН, оптужујући га да је "морално изопачен" и "пристрасан", наводећи да позиви на прекид ватре, у ствари, представљају "начин да се настави владавина Хамасовог терора".

На тај начин, Израел је списку земаља које немају претеране симпатије према акцијама против Палестинаца додао и Португалију, пошто је Гутерес главна политичка звезда у тој држави.

У таласу критика, Израел је објавио да је из хуманитарног центра УН у Гази на мете у Израелу, само током ове седмице, испаљено најмање 12 пројектила.

Сједињене Државе су се од почетка рата противиле прекиду ватре и за сада има мало назнака да су промениле став, иако је државни секретар Ентони Блинкен у неколико наврата истицао "снажан притисак на Вашингтон да оконча ову кризу".

Хроничари деловања Уједињених нација набројали су више од сто ратова у којима су генерални секретари, на неки начин, интервенисали, уз свега три када су, позивајући се на "Члан 99", директно упозоравали на последице сукоба.

На "Члан 99" први се позвао Даг Хамаршелд 1960. године када је пред Савет безбедности "изнео" случај Конга, чији су се делови отцепили после проглашења независности од Белгије, која је пак своје интересе покушала да заштити шаљући масу плаћеника у ту државу.

Хамаршелд је затражио да се белгијске трупе хитно повуку из Конга и послао мировне снаге, али његов ангажман није имао превелики утицај, па су борбе настављене, а годину дана каније убијени су и Хамаршелд и премијер Патрис Лумумба.

Хамаршелд је страдао пошто је ДЦ-3 у којем се налазио оборио белгијски пилот и плаћеник у Родезији. Наводно, желео је да скрене Хамаршелдов авион са курса, испалио неколико упозоравајућих хитаца, па је грешком оштетио и крило авиона у којем се осим шефа УН налазило још 15 особа.

Безмало две деценије касније, 1979. године тадашњи генерални секретар УН Курт Валдхајм активирао је "Члан 99" после упада иранских студената у америчку амбасаду у Техерану и серије догађаја који су претили да запале читав регион. Иранска револуција је, у тренутку када је Валдхајм повукао овај потез, била већ извесно у центру пажње светске политике, али се Савет безбедности, уз несугласица, није бавио тим питањем.

Таоци су ослобођени после 444 дана заточеништва.

"Члан 99" употребио је и Хавијер Перез де Куељар 1989. године захтевајући хитан прекид ватре у Либану, али су сукоби у тој држави, упркос његовом ангажману, настављени.

Ипак, сви ови конфликти су, између осталог и захваљујући ангажману Уједињених нација, на концу завршени, што је стручњаке за међународне односе навело на закључак да је "Члан 99" један од најкориснијих алата који се налазе на располагању шефовима светске организације.

"Да је сер Ерик Драмонд, први секретар Лиге нација, имао овакав инструмент на располагању историја ове организације би, можда, била сасвим другачија", рекао је усред Другог светског рата један од твораца идеје на основу које су касније израсле УН Виконт Кренборн.

Суштински, овим чланом генералном секретару УН дата је могућност да заустави или спречи неку кризу какву није имао ниједан челник неке међународне организације у историји.