Вашингтон "нишани" Техеран – терористи, атентати, нафта и оружје

Сједињене Државе појачале су реторику против Ирана, тврдећи да је ова држава највећи спонзор терористичких организација на свету, те да акције Техерана укључују подршку Хезболаху у Либану, Исламском џихаду и Хамасу у Појасу Газе, те палестинском Народном покрету за ослобођење.

"Ове групе одговорне су за бројне смртоносне нападе у Гази и на Западној обали", наводи се у редовном извештају Стејт департмента о тероризму, који је ове године објављен у тренутку када је читав Блиски исток на ивици општег рата због бруталног упада Хамаса у Израел и казнене операције израелске војске која је уследила.

Осим Хезболаха, Хамаса и Исламског џихада, који су од почетка сукоба у Гази део рата против Израела, Стејт департмент је као иранске протежее навео и групе екстремиста у Бахреину, Ираку, Сирији, као и Хуте у Јемену, који су се, свако на свој начин, већ укључили у рат Палестинаца и Израелаца.

"Операција Џон Болтон"

Ирану се на терет ставља и покушај убиства некадашњег саветника за националну безбедност и амбасадора при УН Џона Болтона, чију је ликвидацију, наводно, планирала Револуционарна гарда као осветнички чин због убиства команданта ове елитне иранске формације, генерала Касема Солејманија у Багдаду почетком 2020. године.

Извештај Стејт департмента објављен је свега неколико дана пошто су ирански дронови надлетели бродове америчке Пете флоте у водама Арапског мора и прозујали изнад носача авиона "Двајт Ајзенхауер" и разарача, фрегата и подморница које су га пратиле. У том тренутку, судећи према сателитским снимцима, амерички ратни бродови налазили су се на 100 километара од обала Ирана.

"Присуство америчких бродова само диже тензије и несигурност", навела је команда иранске морнарице, наводећи да су државе у региону "сасвим способне да саме и без страног мешања одрже стабилност".

Американци су оптужили Иран за опасно понашање, што је само подигло тензије између две државе, усијане због рата у Појасу Газе и серије напада на америчке базе у Ираку и Сирији, које су у последња два месеца извеле шиитске милиције под директном контролом Револуционарне гарде. Те милиције су, од 7. октобра, 73 пута напале базе у којима су амерички војници.

Бродови Пете флоте, који су последњих недеља патролирали водама Црвеног и Арапског мора, суштински, представљају део поруке Ирану да ни под коју цену не покушава да се укључи у рат у Гази, или се суочи са катастрофалним последицама.

До сада, америчке акције ограничене су на бомбардовање положаја проиранских милиција у Сирији и Ираку, али је Вашингтон озбиљан дипломатски и медијски притисак усмерио ка Техерану и Багдаду, желећи да сукоб Палестинаца и Израела задржи у границама Газе.

Нове санкције и заплена нафте на отвореном мору

Притисак на Иран додатно је појачан новим пакетом санкција Вашингтона, осмишљеним да се заузда финансијска мрежа којом Техеран, продајом нафте, финансира читав низ организација и покрета.

Као и у извештају Стејт департмента, наведени су Хути, Хезболах и Хамас, а Американци су, истовремено, саопштили да су током године запленили иранску нафту укупне вредности 290 милиона долара, која је продата неименованим купцима.

Иран је, истовремено, саопштио да ће заједно са Кином, Русијом, Индијом, Бразилом, Јужном Африком и Оманом организовати поморске маневре у Персијском заливу, док је, после дугог одлагања, најављена и испорука руских авиона и хеликоптера иранском ратном ваздухопловству.

Заменик министра одбране, генерал Махди Фарахи рекао је, агенцији Тасним, да ће током наредне године у Иран стићи за сада недефинисан број авиона Су-35 и Јак-130, као и јуришни хеликоптери Ми-28.

На тај начин, Иран ће прекинути 30 година дугу паузу у процесу модернизације ваздухопловства, јер је током деведесетих од Русије купио 44 летелицe "миг 29", али се претпоставља да их је, сада, у употреби бар упола мање. Уз "мигове", иранско ратно ваздухопловство у наоружању има и америчке ловце Ф-14, који су купљени још у време када је овом земљом владао шах Реза Пахлави.