Најсуровији медицински злочини нациста – присилна стерилизација и еутаназија "генетски инфериорних"

"Често је изненађујуће колико је у данашњој медицинској заједници ограничено знање о злочинима нациста у медицини, осим можда нејасне представе о експериментима Јозефа Менгелеа у Аушвицу", каже Хервиг Чех са Медицинског универзитета у Бечу.

Због тога су пре три године његове колеге и он, главном уреднику стручног часописа The Lancet предложили оснивање комисије која би проширила знање у овој области и извукла поуке за будућност.

Сада је комисија представила извештај који се заснива на 878 извора. То је најопсежнији извештај о овим злочинима до сада, пише The Lancet, бележи развој медицинских истраживања у доба нацизма и портретира поједине починиоце, али и поједине жртве.

Присилна стерилизација и еутаназија "генетски инфериорних"

У њему се детаљно описује како су лекари и здравствени стручњаци помогли у изради такозваних "закона о обавезној стерилизацији" и били активно укључени у стерилизацију више од 350.000 људи који су према нацистичким расним законима класификовани као "генетски инфериорни". Веома је много оних који нису преживели захват, а многи су касније имали озбиљне физичке и психичке проблеме.

Најмање 230.000 људи с менталним, когнитивним и другим физичким проблемима убијено је у такозваним "програмима еутаназије" у Немачкој и на окупираним подручјима током Другог светског рата.

Десетине хиљада су били злостављани у експериментима у концентрационим логорима.

Већина починиоца и њихових помагача после рата нису одговарали за почињене злочине, или је то учињено касно. Ту нису изузетак ни нацистички злочинци медицинске струке – укључујући и Јозефа Менгелеа који је умро у позним годинама – на слободи у Бразилу 1979.

Еугеника – темељ расне хигијене нациста

Нацистима је као псеудо-научно оправдање за злочине послужила њихова теорија о људским расама и "расној хигијени". Основа тога била је еугеника, која се пак позива на теорију еволуције коју је Британац Чарлс Дарвин објавио средином 19. века. Према њој у процесу природне селекције опстају само најспособнији, док остали нестају (survival of the fittest).

Еугеника потиче из Немачке, и као њени творци слове лекари Алфред Плоц и Фридрих Вилхелм Шалмајер који су Дарвинову природну селекцију применили на људска друштва. Тако еугеничари сматрају да треба подстицати репродукцију људи с наводно добрим генетским материјалом а спречити размножавање људи с наводно лошим генима.

У Немачкој и другим земљама, еугеника се развила у "науку" која је била прихватљива у свим странкама, класама, у науци и медицини – и била узрок страшне патње.

Почетком 20. века те идеје су наишле на посебно плодно тло у Немачкој. Масовна незапосленост отерала је милионе људи у беду, криминал се драматично повећао, болести су се шириле, а смртност је била врло висока.

За ову беду је окривљена – на основу еугенике – "инфериорна биолошка супстанца". По тој мрачној теорији само драстичне еугеничке мере попут присилне стерилизације или убијања људи "недостојних живота" могле су да зауставе надолазећу пропаст друштва. Премало је новца, хране и "животног простора" да би се то поделило са људима "недостојног живота".

Нацисти су с једне стране радили на томе да у корену униште све људе који "нису вредни живота", а то су на првом месту били Јевреји, Роми, Синти, затим хендикепирани људи, хомосексуалци и тако редом…

С друге стране, подстицали су стварање такозваних "чистих аријеваца". Нацисти су 1935. основали удружење "Лебенсборн" (Извор живота) како би жене и мушкарци нордијске крви и посебно аријевеског изгледа (плавих очију и косе, посебно "лепо" обликоване лобање, атлетски грађени…) рађали децу која ће бити елита господара света. Не зна се колико деце је тако настало, али таквих домова је било бар двадесетак, по Немачкој али и по неким окупираним земљама.

Познавање историје је обавеза

Извештај комисије наводи и чињеницу да су "сазнања" које су прикупили нацистички медицински стручњаци често некритички користе. На пример: Атлас анатомије Аустријанца и нацисте Едуарда Пернкопфа користи се и данас, иако су њему слике људи који су убијени у време нацизма.

Због тога комисија овим извештајем жели да сензибилизује медицинске стручњаке да обрате пажњу на то, одакле долази медицинско знање које се преноси.

"Студенти медицине, истраживачи и здравствени радници требало би да знају одакле и од кога долазе нека од основних медицинског знања. Они то дугују жртвама нацизма", каже Шмуел Пинхас Рајс, с Хебрејског универзитета у Јерусалиму, копредседник Комисије.

Аутори свој извештај виде као први корак, јер планирају и опсежну онлајн документацију.

"Нацистички медицински злочини су међу најекстремнијим и добро документованим примерима медицинске уплетености у кршења људских права у историји", рекла је Сабине Хилдебрант с Харвардске медицинске школе у Бостону, такође копредседница Комисије.

"Морамо проучавати најгоре у историји човечанства како бисмо препознали и супротставили се сличним мустрама у садашњости, с циљем подстицања најбољег", каже она.

У извештају комсије већ има назнаке за то најбоље: помињу се и лекари који су и сами били заточеници у концентрационим логорима и у тим најтежим условима ипак некако лечили друге затворенике.